U Srbiji trenutno nema dovoljno šljiva za izvoz, a kao glavni problem u proizvodnji mogao bi biti loše savetodavne službe, loša podloga za gajenje šljiva i loša tehnologija uzgoja. Zbog toga je Srbija, sa nekada prvog mesta u proizvodnji i izvozu, pala na četvrto mesto u Evropi, odnosno sedmo na svetu.
Strucnjaci su nepoverljivi prema zvaničnim statističkim podacima o 42 miliona stabala šljiva na 150.000 ha, smatrajući da je ta brojka mnogo manja. Srbija bi mogla da poveća proizvodnju i podigne kvalitet šljiva za sedam do osam godina, ali samo ukoliko odmah počne primenu najsavremenijih tehnologija uzgoja, poveća preradu šljiva i ukrupni zasade.
Šljiva je veoma značajna, a uz to najbrojnija voćna vrsta u našoj zemlji. Od ukupnog broja voćnih stabala, šljiva je zastupljena sa preko 50%. U poslednjih nekoliko godina novi zasadi se podižu uglavnom na individualnom sektoru. Posebnu pažnju treba obratiti i na zaštitu zasada jer šljivu napada veliki broj prouzrokovača bolesti i štetočina. Napadnuta stabla ostaju bez lišća, plodovi zaostaju u porastu, a stabla ponovo listaju i cvetaju što znatno utiče na prinos u narednim godinama. U zaštiti šljive sa pravovremenih 3-4 tretiranja podstižu se visoki prinosi svake godine.
Šljiva je skromna voćna vrsta u pogledu zaštite ali i neophodan minimum prskanja se ne sprovodi, a i ako se izvodi izvodi se nestručno uz pogrešan izbor preparata i momenat prskanja.
Ako niste znali, šljiva je drvo iz familije ruža. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Često se od plodova prave marmelade i džemovi. Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 1991-2001.god. 424,300 tona godišnje, ali na žalost, gajenju šljiva je trenutno opala popularnost u Srbiji.
