Svečanim činom lomljenja slavskog kolača Srpski pokret obnove proslavio je krsnu slavu Vidovdan dan koji se u narodu obeležava kao spomen na Kosovsku bitku. Vidovdan SPO obeležava od 1991. godine.
Vidovdan je dan kada se obeležava i uspomena na Kosovski boj 1389. godine u kome je srpska vojska ustala u odbranu hrišćanstva pred naletom nadmoćne Otomanske imperije.
Na ovaj dan SPC slavi svetog kneza Lazara [1329-1389.] i svete velikomučenike izginule na Kosovskom polju a, u svim pravoslavnim hramovima na liturgijama se pominje stradanje koje je ostavilo večnu poruku na istoriju, etiku i tradiciju srpskog naroda.
Za Lazarevo ime, kosovske junake i bitku vezane su mnogobrojne legende, pa i kosovski ciklus srpske epske poezije koji je sačuvao od zaborava veliki deo srpske istorije pre i posle pada Srbije pod vlast Otomanske imperije, u kojima se Kosovo, uz pravoslavlje i svetosavlje, slavi kao nepresušni izvor srpske duhovnosti. Predanje kaže da se uoči boja na Kosovu knezu Lazaru javio anđeo Gospodnji rečima: “Kojem ćeš se privoleti carstvu dal” zemaljskom ili nebeskome?” Čovekoljubivi i hristoljubivi Lazara pozvao je srpske vitezove da se “kao Hristovi ratnici” suprotstave najezdi “Alahovih ratnika” : “Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka”. Na srpskim pravoslavnim ikonama sveti velikomučenik Lazar predstavljen je u carskom vizantijskom ornatu, bez krune, sa krstom u desnoj ruci i svojom odsečenom glavom u levoj, kao simbol mučeničke smrti. Vidovdan, dan Kosovskog boja [1389], ujedno je i dan žalosti, pa je običaj da se na ovaj preznik ne igra i ne peva. . U kalendaru SPC Vidovdan je obeležen crvenim slovom, a za naziv praznika vezuje se, kaže predanje, slovensko božanstvo Svetovid, kao i starozavetni prorok Amos – slava srpskog kneza Lazara.
