U Srbiji se danas recikliraju jednostavnije komponente elektronskih uređaja, kao što su plastika, metal i staklo, a ostaju opasne materije, čiju finalnu preradu obavlja mali broj kompanija u svetu. Recikliranjem Japanci iskoriste 80 odsto otpada, EU 50, a Srbija svega dva odsto.
Računari, štampači, skeneri, mobilni telefoni… neki su od aparata koji posle upotrebe postaju takozvani elektronski otpad. U pitanju je ekološki opasan otpad kojem se, od momenta prikupljanja do konačnog zbrinjavanja svih pojedinačnih komponenti, treba posvetiti na veoma ozbiljan način s ciljem što pravilnijeg korišćenja postojećih sekundarnih sirovina kako bi se potpuno umanjio štetan uticaj na životnu sredinu.
Ekološki otpad danas u Srbiji raste četiri puta brže od komunalnog. Zakonska regulativa propisuje da skladištenje rashodovane elektronske opreme nije dozvoljeno u internim prostorijama, već za njega može biti nadležna isključivo ovlašćena ustanova za reciklažu.
Do pre godinu dana građani i firme iz Srbije nisu imali gde da odnesu električni i elektronski otpad. Tako su računari, monitori, skeneri i slično najčešće odlagani po podrumima i tavanima. Takve prostorije najčešće su male i nisu adekvatne za tretman opasnog otpada.
Činjenica je da mali broj ljudi zna na koji naćin se može osloboditi zastarele e-opreme a da pri tom poštuje zakon, očuva životnu sredinu i ne zauzima magacine, podrume, tavane i ostale prostore u kojem se verovatno čuva takva oprema.
U interesu je svih da Srbija napravi pomak i u ovoj oblasti koja je bitan deo nacionalne strategije održivog razvoja i samog procesa priključenju EU.