Nacrt strategije uređenja zemljišta u Srbiji vlada će razmatrati početkom naredne godine, dok se početak primene očekuje od 2009. godine. Cilj strategije je izgradnja koncepta za pokretanje i realizaciju procesa uređenja zemljišta (komasacije) na nacionalnom nivou, a koje će se pre svega odnositi na ukrupnjavanje poseda – koji su u Srbiji mali i neuređeni.
Strategija predviđa dobrovoljnu komasaciju kojom će, uz pomoć države, poljoprivrednici moći da međusobno menjaju zemljišne parcele.
Srbija ima male i neuređene posede i poljoprivredu koja nije dovoljno efikasna jer veličina parcela nije ekonomski isplativa, i to mora da se promeni da bi se podigla konkurentnost domaće poljoprivrede i da bi Srbija spremna ušla u Evropsku uniju i Svetsku trgovinsku organizaciju. Pored ekonomskog aspekta, koji podrazumeva uvećanje profita od poslovanja u poljoprivredi, ta strategija će se baviti i sociološkim aspektom poljoprivrede, odnosno podizanjem kvaliteta života u selu na optimalan nivo. Politika strategije nije da se komasacijom unište mali poljoprivredni proizvođači, već da se dobiju komercijalna gazdinstva, koja će spremno dočekati konkurenciju.
U Srbiji ima oko 45 odsto stanovništva koje se bavi direktno poljoprivredom i zavise samo od poljoprivrede ili im je to dodatni prihod. Veliki deo poljoprivrednog zemljišta se nalazi kod “nepoljoprivrednog” stanovništva, odnosno kod ljudi koji žive i rade u gradu. Država bi u cilju ukrupnjavanja poseda mogla da stimuliše prave poljoprivrednike kreditima, kojima bi kupovali zemljište ali bi mogla i da poreskom politikom dodatno optereti stanovništvo koje se ne bavi poljoprivredom kako bi ono prodalo zemlju pravim poljoprivrednicima.
Najviše zemljišta do sada je zakupljeno u Vojvodini gde vlada veliko interesovanje za poljoprivredu i gde je samo nekoliko desetina hektara obradivog zemljišta neobrađeno.
U centralnoj Srbiji je neobrađeno 200.000 hektara obradivog zemljišta, a merama agrarne politike stanovnici tog dela Srbije trebalo bi da budu stimulisani da se bave poljoprivredom i obrađuju zemljište.
U toku je priprema pravilnika prema kome će svaka jedinica lokalne samouprave morati da do 31. marta sledeće godine usvoji godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a od 1. aprila do 30. juna bi trebalo da se završi postupak nadmetanja i zaključe ugovori sa novim zakupcima, koji će po skidanju useva ući u posede.
Zakonom je ograničeno vreme zakupa od jedne do 20 godina, a najčešće se zemljište zakupljuje na tri do pet godina. Strategijom nije predviđeno oduzimanje zemljišta od starih vlasnika kao i da Srbija ima 1,08 miliona hektara zemljišta u državnom vlasništvu.
Strategija je povezana sa ruralnim razvojem sela i njome je predviđeno uvođenje novih sadržaja u selu, kao i mogućnost otvaranja novih radnih mesta.
Dato je i rešenje kako da farmeri u cilju uvećanja svojih poseda koriste državno zemljište. Naime predviđeno je formiranje “banki zemljišta” (državno zemljište) koje će biti prodavano ili davano u zakup, ali neće biti prodaje zemlje pod prisilom već da će to zavisiti od volje vlasnika.
Srbija bi trebalo da iskoristi iskustva koja su druge zemlje imale sa komasacijom i da napravi strategiju koja će zadovoljiti potrebe Srbije.
