Sačuvajmo naš jedini dom! Prema Zemlji treba da se odnosimo sa dužnim poštovanjem i pažnjom, jer nama, kao i svim ostalim živim bićima, daruje – život! Serija alarmantnih ekoloških akcidenata krajem šezdesetih godina spontano je počela da okuplja ljude oko ideje da se zaštiti život na planeti. Ideja o Danu Zemlje pripisuje se američkom senatoru Nelsonu, a prvi put je masovno obeležen taj dan 22. aprila 1970. godine. Ekološka kampanja usmerena na zaštitu Zemlje podstakla je usvajanje dokumenata o čistoj vodi i vazduhu, zaštiti ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Usledilo je formiranje agencija i institucija za zaštitu životne sredine, vladinih i nevladinih ekoloških organizacija širom sveta.
Naučne računice pokazuju da je naša planeta stara oko 4,6 milijardi godina. Humanoidi žive tek 2,5 miliona godina, homo sapiens se razvio pre 100.000 godina, a ono što istoričari označavaju kao civilizacija traje tek 10.000 godina. Industrija, koja danas predstavlja najveću opasnost po život planete, razvila se u poslednjih 200 godina, što predstavlja 0,00000044 odsto starosti Zemlje! Upravo ovi podaci svedoče da prema njoj treba da se odnosimo sa dužnim poštovanjem i pažnjom, jer nama, kao i svim ostalim živim bićima daruje – život!
U preko sto država više od milijardu ljudi i brojnih društava obeležava 22. april raznim manifestacijama, akcijama i kampanjama. I u našoj zemlji Dan planete Zemlje obeležen je različitim projektima i programima. To ne treba da čudi, jer su se globalnoj ekološkoj politici priklonili kako vlasti, nadležna ministarstva i sekretarijati, tako i naučne institucije, organizacije, društva, ali i građani.
Postoji jedna jaka globalna inicijativa, Kjoto protokol, da se količina zagađujućih materija koje prave efekat “staklene bašte” svede na minimum. Na žalost ove godine bili smo svedoci nekoliko efekata toga da se sa planetom nije igrati. Cunami, uragan Katrina, i ovo što se sada dešava u Evropi, poplave koje su pogodile i Srbiju, direktna su posledica klimatskih promena i mi moramo sa tim klimatskim promenama da živimo.
Inače, ove godine navršava se i 20 godina od Černobilske nuklearne katastrofe. Britanski naučnici procenjuju da je od posledica ove katastrofe od raka umrlo ili će umreti od 30.000 do 60.000 ljudi.
