Ujedinjene Nacije su čitavu deceniju (od 2005. do 2015. godine) proglasile međunarodnom decenijom zaštite i očuvanja voda na Zemlji. Na Svetski Dan Voda, 22. marta, počela je dekada “Voda za život”. Voda ne zna za geografske granice i političke, ekonomske i druge prepreke. Ona je potreba svakog čoveka, bez obzira na boju kože, veru ili naciju.
Procenjuje se da će do 2025. dve trećine čovecanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode, upozoravaju eksperti UN. Danas oko 1,1 milijarda ljudi, ili petina svetske populacije, nema pristup ispravnoj vodi za piće, istovremeno samo 2,6 milijardi ljudi uživa minimalne sanitarne uslove, a više od osam miliona ih godišnje umire od bolesti izazvanih nezdravom vodom.
Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića, stoga ona ili pokreće razvoj ili ograničava progres svake zajednice – od porodice do civilizacije.
Ukupna količina vode na planeti procenjuje se na oko 1.400 miliona kubnih kilometara, ali od toga je samo 2,5 odsto slatka voda.
One najcrnje prognoze upozoravaju da se bližimo vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe i kada će uslediti ratovi zbog pijaće vode, kakvi se, doduše, već vode u više regiona sveta.
Borba za vodu je istovremeno borba za održivi razvoj čovečenstva, ističe se na svim medjunarodnim skupovima o vodi.
Jedan od milenijumskih razvojnih ciljeva UN je da se do 2015. godine prepolovi broj ljudi koji nemaju održiv pristup pijaćoj vodi i sanitarijama, ali vlada rasprostranjeno ubedjenje da ovaj cilj neće biti ostvaren. Eksperti UN procenjuju da bi za dostizanje tog cilja bilo dovoljno obezbediti 6,7 milijardi dolara godišnje, ali ima i procena da su potrebna veća sredstva – od 7,5 do čak 25 milijardi evra. Pritom, poredjenja radi, samo u Evropi i u SAD se godišnje za hranu za kućne ljubimce izdvaja 17 milijardi dolara!?
Najtragičnije je što svake godine od bolesti vezanih za neispravnost vode – kao što su kolera, dijareja ili tifus – ili zbog njene nedostupnosti, umire najviše dece. Samo odd dijajere dnevno umre oko 6.000 ljudi. UN ističu da se sa vodom u svetu loše gazduje i da i u tome ima udela korupcija. Na primer, u mnogim zemljama u razvoju oko 40 odsto sveže vode se “gubi” zbog razlivanja iz kanala, oticanja iz vodovodnih cevi i nelegalnih priključaka na vodovodnu mrežu.
Poseban problem predstavlja zagadjenje podzemnih voda koje najpre uzrokuje poljoprivreda – zbog korišćenja veštackog djubriva, ali i otpadne voda iz naselja. Inače, u svetskoj potrošnji vode poljoprivreda ima udeo od 90 odsto, a industrija i domaćinstva po pet odsto. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad dospeva do podzemnih voda i zagadjuje je, a to je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces. Vodu moramo da štitimo i štedimo, jer je time čuvamo i za generacije koje dolaze, a posebno najmladje treba vaspitavati da uče da cene i štede vodu, kao i da vole prirodu i budu osetljivi na pitanja zaštite čovekove okoline.
