Izložba “Papirni teatar” svečano će biti večeras od 19 sati u galeriji Narodnog muzeja. Kolekcija predmeta papirnog teatra kao deo zaostavštine vojvođanskog slikara Pavela Ružičke čuva se u Muzeju grada Novog Sada i predstavlja izuzetan primer zaostavštine jednog školovanog slikara-dekoratera s kraja XIX i početka XX veka. Autor izložbe i monografije je Ljiljana Lazić, viši kustos istoričar umetnosti Muzeja grada Novog Sada.
Papirno pozorište jedno je od najljupkijih i najlepših vrsta efemeralne publikacije 19. veka. Naziv “papirni teatar” nastao je tek pedesetih godina XX veka. Kao svoju osnovu ovaj teatar ima ima ogromnu strast koju je buržoazija gajila perma pozotištu u XIX veku. Želja ovog sloja društva bila je da najpoznatije pozorišne komade ožive u svojim domovima. Papirni teatar nije bio samo obrazovni instrument i omiljeni simbol građanstva tog vremena, već je postao i važan izvor za istoriju i nauku o pozorištu.
Za današnje istraživače kulture i umetnosti XIX veka papirni teatar je zanimljiv iz više razloga. Ovaj oblik pozorišta se može proučavati kao svedočanstvo lagodnog života građanskih porodica. Glavni deo istorije papirnog pozorišta može se smestiti izmežu 1812. i 1930. U ranom periodu grafike su bile vezane za misli i osećanja stanovnika malih gradova i sela, koji su bili i prvi kupci. One su zadovoljavale potrebe naroda za prosvećivanjem, zabavom i informacijama, kao i potrebu za vizuelnim senzacijama. Srednja klasa bila je u mogučćnosti da plati kvalitetniji papirni teatar za čiju izradu je izdavač angažovao kvalitetnije slikare, scenografe, grafičare i pisce tekstova.
Originalni listovi papirnog teatra su u vreme svog nastanka bili potrošni materijal. Ono što je sačuvano do sdanas čuva se u muzejima. Tako je papirni teatar postao fragmentaran podatak jedne efemeralne likovne vrste koja može da posluži za tumačenje građanske kulture XIX veka. Ova kućna zabava je u velikoj meri bila vezana za sistem obrazovanja jer je dete kroz igru moglo da se upozna sa mnogim naučnim oblastima koje su u XIX veku dobile svoje temelje.
