55. p.n.e. – Rimski konzul Gaj Julije Cezar iskrcao se na tlo Engleske sa 10.000 vojnika Sedme i Desete rimske legije.
1576 – Umro je venecijanski slikar Ticijan Veceli. Raskošan kolorit i veština upotrebe nove uljane tehnike ucinili su ga jednim od najvecih majstora renesanse [“Venera Urbinska”, “Bahanal”, “Jupiter i Antiopa”].
1664 – Umro je španski slikar Fransisko de Surbaran, jedan od najznacajnijih umetnika španskog baroknog slikarstva.
1770 – Rodjen je nemacki filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel, najznacajniji i najuticajniji predstavnik nemacke idealisticke filozofije [“Fenomenologija duha”, “Filozofija istorije”, “Nauka logike”, “Estetika”, “Filozofija religije”].
1789 – Parlament Francuske usvojio je Deklaraciju o pravima coveka i gradjanina.
1813 – U bici kod Drezdena Napoleon Bonaparta je sa 130.000 vojnika porazio udružene austrijske, ruske i pruske snage od 200.000 ljudi.
1828 – Urugvaj je zvanicno postao nezavisna država na osnovu mirovnog ugovora sklopljenog u Rio de Žaneiru posle okoncanja rata izmedju Brazila i Argentine.
1884 – Rodjen je americki filmski producent poreklom poljski Jevrejin Šmuel Gelbfiš, poznat kao Semjuel Goldvin, jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923. filmsku kompaniju “Semjuel Goldvin Prodakšns”, koja se 1924. udružila s još dve filmske kuce u kompaniju “Metro-Goldvin-Majer”.
1890 – Rodjen je americki slikar i fotograf Emanuel Radinski, poznat kao Men Rej, koji je 1915. sa francuskim vajarom i slikarom Marselom Dišanom osnovao dadaizam.
1907 – Kralj Srbije Petar I Karadjordjevic položio je kamen temeljac za zgradu parlamenta u Beogradu po projektu arhitekte Jovana Ilkica. Gradnja je trajala gotovo 30 godina, a prvo zasedanje skupštine Jugoslavije u njoj održano je 20. oktobra 1936.
1908 – Rodjen je americki državnik Lindon Bejnz Džonson, potpredsednik SAD od 1960, predsednik od 1963, nakon ubistva DŽona Kenedija. Na izborima 1964. ponovo je izabran za predsednika, pošto je pobedio republikanca Barija Morisa Goldvotera.
1910 – U Skoplju je rodjena misionarka Majka Tereza, koja je u Kalkuti 1950. osnovala družbu “Sestre misionarke ljubavi”. Oko 2000 redovnica raznih nacionalnosti posvetile su se siromašnim, bolesnim i umirucim ljudim [posebno gubavcima] u Indiji i na svim kontinetima. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1979. Umrla je u septembru 1997. u 87. godini.
1916 – Italija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Nemackoj a Rumunija Austro-Ugarskoj.
1921 – Velika Britanija je postavila Fejsala, sina Šerifa Huseina, vodje arapskih pobunjenika protiv Turaka, za kralja Iraka.
1928 – U Parizu je potpisan Brajan-Kelogov pakt kojim su se zemlje potpisnice odrekle rata kao sredstva nacionalne politike i rešavanja medjudržavnih sukoba i obavezale da ce sporna pitanja rešavati mirnim putem. Medju 63 države potpisnice bila je i Kraljevina Jugoslavija.
1936 – Postignut je sporazum o okoncanju britanske okupacije Egipta, izuzev zone Sueckog kanala u kojoj su ostale trupe Velike Britanije.
1945 – Americke trupe su na kraju Drugog svetskog rata pocele iskrcavanje na tlo Japana.
1946 – Francuska i Laos su zakljucili sporazum kojim je Laos postao kraljevina pod francuskom dominacijom.
1975 – U zatoceništvu je umro zbaceni car Etiopije Haile Selasije I, koji je 1928, posle smrti Menelika II, imenovan za regenta i kralja, a za cara krunisan 1930. Svrgnut je u vojnom udaru 1974. Postoje sumnje da je ubijen nekoliko dana pre nego što je zvanicno objavljena njegova smrt.
1990 – SAD su proterale 36 od 55 službenika ambasade Iraka u Vašingtonu.
1991 – Moldavija je proglasila nezavisnost od S S SR.
1992 – U Londonu je završena dvodnevna Medjunarodna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, na kojoj su predstavnici bosanskih Srba prihvatili da teško naoružanje stave pod kontrolu UN.
1995 – Izrael i PLO su u Kairu potpisali sporazum o proširenju palestinske autonomije i na Zapadnu obalu. Autonomija je dotad bila predvidjena samo za oblast Gaze.
1999 – Umro je Helder Kamara, bivši brazilski katolicki nadbiskup, poznati borac za ljudska prava. Dobitnik više medjunarodnih nagrada za mir umro je u 90. godini.
2000 – U Moskvi je u požaru izgoreo televizijski toranj Ostankino, jedan od simbola grada. Toranj, visok preko petsto metara, sagradjen je 1967. prema planovima arhitekte Nikolaja Nikitina.
2001 – U izraelskom raketnom napadu na Zapadnu obalu ubijen je lider Narodnog fronta za oslobodjenje Palestine Abu Ali Mustafa.
2002 – Sud u Tokiju doneo je odluku kojom se priznaje da je Japan tokom II svetskog rata bio umešan u biološki rat u Kini, kao i da je vršio eksperimente nad kineskim ratnim zarobljenicima, što japanska vlada nikada nije zvanicno potvrdila.
2004 – Vrhovni sud u Cileu odlucio je da oduzme imunitet bivšem diktatoru Augustu Pinoceu, u sklopu istrage o Planu Kondor [programu južnoamerickih diktatora u sklopu kojeg su od 1970-1980. likvidirani njihovi politicki protivnici]. Pinoce je bio na vlasti 17 godina.
