Načelnik Uprave za ljudske resurse Ministarstva odbrane general-major Petar Radojčić izjavio je juče da za smrt vojnika Marka Dejovića, koji se obesio u kasarni u Valjevu, nije kriva vojna organizacija. „Nadležne komisije su nedvosmisleno utvrdile da za ovaj vanredni događaj nije kriva vojna organizacija. Takođe je nedvosmisleno utvrđeno da je vojnik Dejović bio korisnik opojnih sredstava, marihuane i ekstazija”, rekao je Radojčić na konferenciji za novinare.
Uz saučešće porodici pokojnog vojnika, general je podsetio da je Dejović počinilac više krivičnih dela, da ga je čekalo suđenje pred Opštinskim sudom u Požegi i Trećim opštinskim sudom u Beogradu. „Vojniku Dejoviću je, još dok je bio maloletan, zbog nasilničkog ponašanja i provalnih krađa bio određen pojačan nadzor roditelja ili staratelja. On je tražio da civilno služi vojni rok ali je njegov zahtev odbijen zbog krivičnih dela”, naglasio je Radojčić, uz ocenu da se suicidalne namere ni na koji način ne mogu predvideti.
„To treba da znaju svi koji ovakve vanredne događaje koriste u dnevno političke svrhe ili da bi narušavali ugled Vojske. Nečija želja ili konstatacija da će se profesionalizacijom Vojske izbegnuti vanredni događaji je zabluda. I najrazvijenije zemlje sa profesionalnom vojskama imaju taj problem”, poručio je general.
General je precizirao da se u Vojsci, od 2002. godine do sada, dogodio 121 slučaj smrti pripadnika Vojske, od čega su 47 bili vojnici na odsluženju vojnog roka.
Prema njegovim rečima, iz ovogodišnje junske klase posle samo tri nedelje provedene u jedinicama, iz Vojske je otpušteno po raznim osnovama 7,07 odsto ili oko 290 vojnika.
Vojničke pogibije se ipak nalaze na trelaciji između bola i hladne statistike. Nesreće u vojsci ne mogu se sasvim izbeći. Podatak iz bivše JNA je skoro zapanjujući: svakog meseca iz raznih razloga smrtno je stradalo 12-15 vojnika. A ipak, o tome se nije govorilo, jer su tragedijeu vojsci bile tabu.
Jedno od rešenja je profesionalizam oružane sile. I u takvoj organizaciji se gine, ali su mogućnosti svedene na rizik opasnog zanata, kažu analitičari. To ni za koga niej uteha, ali u takvim okolnostima vojska neće biti jedina mogućnost za izbor rizične profesije.
Statistički, srpski vojnik mnogo ređe poseže za samoubistvom nego švedski, slovenački i li američki. Ali, kad to učini, drama je mnogo kompleksnija od razloga. Za porodicu ne postoji objašnjenje.
