1316 – Rodjen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke od 1346, rimsko-nemački car od 1355. U Pragu je osnovao prvi univerzitet u srednjoj Evropi [1348].
1610 – Verski fanatik ubio je u Parizu francuskog kralja Anrija IV, prvog monarha iz dinastije Burbona.
1643 – Na francuski presto došao je četvorogodišnji Luj XIV nakon smrti oca Luja XIII. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren.
1796 – Engleski lekar Edvard Džener uspešno je vakcinisao protiv velikih boginja jednog osmogodišnjeg dečaka i označio početak moderne imunologije.
1811 – Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.
1900 – U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima su prvi put učestvovale žene.
1912 – Umro je švedski pisac Avgust Strindberg, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih dramskih pisaca 20. veka [“Gospodjica Julija”, “Otac”].
1932 – U Londonu je umro srpski političar, istoričar i ekonomist Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije. Kao šef srpske diplomatije potpisao je 1881. tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom. Prvi je u Srbiji počeo da izučava privrednu istoriju.
1940 – Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemački bombarderi razorili su dve trećine Roterdama. Poginulo je oko hiljadu ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća.
1948 – Proglašena je država Izrael, osam casova pre okončanja britanskog mandata u Palestini. Prvi predsednik nove države postao je Haim Vajcman, a premijer David Ben Gurion.
1955 – U Varšavi je potpisan ugovor o osnivanju Varšavskog pakta. Ugovor su potpisale Albanija, Bugarska, Madjarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, S S SR i Čehoslovačka.
1968 – Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom objavila je početak širokih društvenih reformi, poznatih kao “Praško proleće”. Reforme su prekinute već u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag.
1973 – Lansirana je prva američka vasionska laboratorija “Skajlab I”.
1989 – Vodja peronista Karlos Menem postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa.
1991 – Samoubistvo je izvršila Đang Ćing, udovica kineskog lidera Mao Cedunga, jedan od vodja “Kulturne revolucije” [1966-1976].
1992 – Glavnoj ulici u Beogradu, ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promenjen u kralja Milana.
1998 – Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova kao što su “Stranci u noći” i “Njujork, Njujork”. Dobitnik je Oskara za ulogu u filmu “Odavde do večnosti”.
1999 – U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogodjena je kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, medju kojima je najveći broj dece.
2001 – Savet NATO odobrio je povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici izmedju Kosova i Srbije, počev od 24. maja.
2001 – Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni pobedio je na parlamentarnim izborima u Italiji i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945.
2002 – Na donatorskoj konferenciji u Njujorku, koju su pokrenule UN za prikupljanje pomoći za obnovu Srebrenice, koja je tokom rata u BiH bila enklava pod zaštitom UN, obećano 5,2 miliona dolara za obnovu tog grada.
2003 – Pred Tribunalom u Hagu počelo je sudjenje grupi bivših oficira snaga bosanskih Srba [Vidoje Blagojević, Dragan Obrenović, Dragan Jokić] optuženih za zločine u Srebrenici u julu 1995. Četvrti optuženi Momir Nikolić je nakon priznanja krivice i nagodbi sa Tužilaštvom, izuzet iz postupka.
2003 – Irački zvaničnici su saopštili da je iz masovnih grobnica u toj zemlji otkopano preko 2.200 tela, žrtava režima Sadama Huseina.
2003 – Alžirska vojska je oslobodila 17 evropskih turista, koje su oteli islamski militanti i držali ih dva meseca u Sahari.
2003 – Posle blizu četrdeset godina planiranja i debata, otpočeli su podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.
