CeSID: Istraživanje političkih podela i vrednosnih orijentacija građana Srbije

CeSID je, u periodu od 27. oktobra do 1. novembra 2005. godine, izveo istraživanje političkih podela i vrednosnih orijentacija birača u Srbiji. Ovo istraživanje je treće u nizu od pet socio-političkih istraživanja koje će CeSID obaviti tokom trajanja projekta koji je podržala Britanska ambasada u Beogradu. Izveštaj nije rezultat mudrovanja, opažanja „golim okom” i zaključivanja na osnovu utisaka. Naprotiv, istraživanje je realizovano na reprezentativnom uzorku kojim je obuhvaćeno 1 276 ispitanika iz cele Srbije.
Putem terenskog, direktnog intervjuisanja ispitanika, ispitano je preko 200 varijabli. Sem ispitivanja stavova, analizom su obuhvaćeni i faktori i motivi stavova. Shodno tome, izveštaj CeSID-a, uz pokazatelje političkog ponašanja građana Srbije, ukazuje i na faktore i motive takvog ponašanja. Kao takvo, istraživanje CeSID-a može da posluži kao važan resurs za planiranje i kreiranje politika institucija države, politike i civilnog društva u Srbiji. Pitanje koje u najvećoj meri zaokuplja pažnju javnosti i stranačkih rukovodstava je rejting stranaka. Trenutni rejting stranaka najčešće se pojmi kao stvar nepodložna promenama. Po mišljenju stranačkih prvaka promene u rejtingu nisu rezultat dobrih ili loših poteza stranke već loših i nepouzdanih istraživanja javnog mnjenja.
Među stranačkim pristalicama uvek postoji znatan broj onih koji su za određene koalicije, kao i onih koji su protiv njih. Izvagati te odnose, i u skladu sa tim doneti odgovarajuću političku odluku, predstavlja težak posao za bilo koje stranačko rukovodstvo. U slučaju posleizbornih koalicija procenat razumevanja za njih neznatno raste. Posebna priča vezana je za stranke koje su blizu izbornog cenzusa, pa se može desiti da izgube sve ukoliko ne naprave koaliciju.
U Srbiji postoji dvotrećinsko nezadovoljstvo funkcionisanjem demokratije, ostvarenim efektima privatizacije i opštim stanjem prilika u društvu. Više od četvrtine anketiranih smatra da Srbijom vladaju kriminalci – više i pre nego svi “”legalni i legitimni”” politički akteri i institucije zajedno.
Institucije su stalno na ispitu legitimnosti. Nesumnjiv je legitimitet kredibilnih institucija, a legitimne su samo one institucije u koje građani imaju poverenja. Poverenje je funkcija moralnog sistema, a nepoverenje konsekvenca rastrojenog morala.
Prema CeSID-ovim istraživanjima, uvek je veći broj onih koji sebe smatraju siromašnim, nego što je broj onih za koje statistički podaci tvrde da žive na granici siromaštva. Očekivanja ljudi se, očigledno, ne mogu uklopiti u statističke kategorije. Koliku platu bismo želeli da imamo nekada će više uticati na to kako se ponašamo u polju politike, nego to koliku platu zaista imamo. Kaže se i da nije istina ono što je stvarno, već je istina ono što ljudi misle da je istina. S obzirom da na izborima istu težinu ima glas onoga ko subjektivno očekuje i objektivno procenjuje, postaje jasan značaj analize subjektivnih percepcija položaja i standarda kao činilaca partijskog i izbornog opredeljenja.
U ovom trenutku ima oko 45% izborno orijentisanih građana. U tom okviru je dat i trenutni rejting stranaka SRS -15%, DS -13%, DSS – 6%, PSS – 4%, SPS – 3% i OSTALE STRANKE 5%. Među izborno neodlučnim je svaki treći ispitanik (32%), a među onima koji tvrde da neće izaći na izbore je svaki peti (22% ispitanika).