Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije koji je donet 1995. uspostavljen je centralizovani sistem upravljanja imovinom koju koriste gradovi i opštine. Taj sistem značajno ograničava njihova prava da u skladu sa principima dobrog upravljanja raspolažu imovinom i tako unapređuju kvalitet života u lokalnim zajednicama. Naime, oduzimanjem opštinama i gradovima pravo raspolaganja celokupnom imovinom uz isticanje RS kao jedinog svojinskog titulara zakonodavac je nametnuo obavezu opštinama i gradovima da za sve aspekte raspolaganja imovinom (pribavljanje, otuđenje, prenos prava korišćenja, postavljanje hipoteke ili raskid ugovora o zakupu), moraju da pribave saglasnost Republičke direkcije za imovinu RS. S obzirom da se na tu saglasnost često čeka i po nekoliko godina, jasno je da primena ovog zakona dovodi do smanjenja efikasnosti korišćenja državne imovine i ograničenja lok. samouprave da ulaže u modernizaciju infrastrukture i lok. ekonomski razvoj.
Istraživanjima se došlo do zaključka da opštine i gradovi kao i JP koja su oni osnovali podnose zahteve Direkciji za dobijanje saglasnosti na akte raspolaganja državnom imovinom. Tokom poslednje četiri godine porastao je broj zahteva , pa je poređenja radi u 1999. prenet 271 nerešen zahtev iz prethodnih godina, a trenutno postoji 3 882 nerešena zahteva jedinice lokalne samouprave iz pretnodnih godina. Rok po kome se podneti zahtev mora rešiti nije propisan niti su utvrđene posledice za tzv. ćutanje uprave. Utvrđeno je i da nepostoji isti tretman podnosilaca zahteva i da se zahtevi rešavaju po kriterijumima koji nisu Zakonom utvrđeni niti poznati opštinama i gradovima. Gotovo 65% gradova i opština čeka na saglasnost duže od godinu dana, a 39 % čeka duže od dve godine, što govori o neefikasnosti Direkcije. Prosečno čekanje na dobijanje saglasnost ie 3 godine. U odnosu na ostale korisnike državne imovine, opštine i gradovi i njihova JP u strukturi nerešenih slučajeva učestvuju sa 68,9% , što govori o njihovom podređenom položaju. Najčešći zahtevi su za zahtev zakupa prostora. Razlog neblagovremenog rešavanja nekih zahteva je i neusklađenost podataka o državnoj imovini koji poseduje Direkcija sa jedinicom lokalne samouprave. Jedinstvana baza podataka ne postoji, a procenjuje se da postoje podaci o tek oko 51 % celokupne državne imovine.
Na putu ostvarenja ekonomski efikasnije i politički odgovornije lokalne vlasti najozbiljnija prepreka je nepostojanje gradske imovine.
Procenjeno je da su po osnovu nedobijanja saglasnosti za proteklih 10 godina opštine i gradovi pretrpeli štetu od 1,3 milijarde eura i više hiljada radnih mesta. Svaka naredna godina primene ovog zakona donela bi još najmanje 103 miliona eura gubitka.
iljada radnih mesta. Svaka naredna godina primene ovog zakona donela bi još najmanje 103 miliona eura gubitka.
@@@
