Srbija je jedina država u Evropi koja nema zakon o ravnopravnosti polova. Predlog zakona o ravnopravnosti polova mogao da se nađe pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije krajem godine, kaže Lejla Ruždić, predsednica Odbora za ravnopravnost polova u Skupštini Srbije.
Stanje na terenu govori da je diskriminacija žena uobičajena pojava u srpskoj svakodnevici. Uvrežene predrasude po kojima je muškarac glava porodice, a ženi je mesto u kuhinji karakteristične su za Srbiju kao, u suštini, patrijarhalno društvo. Diskriminacija žena sprovodi se u skoro svim oblastima života, od poslovnih do porodičnih. Žene su u Srbiji manje plaćene u proseku za 15 do 20 odsto u odnosu na muškarce za isti posao koji rade. Sem manje plate, poslodavci se često služe i drugim oblicima diskriminacije. Na isto radno mesto poslodavac će pre primiti muškarca sa lošijim kvalifikacijama jer smatra da će žena kad-tad otići na porodiljsko odsustvo. Tako se ugrožava jedno od osnovnih prava žene – pravo na rađanje dece.
Nakon usvajanja novog zakona ovakvi slučajevi bi trebalo da postanu nezamislivi. Zakon će zabranjivati svaki oblik polne diskriminacije, što znači da će se sankcionisati svaka pravna ili fizička diskriminacija, privilegovanje, razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje zasnovani na polu, kao i nemogućnost ostvarivanja ljudskih prava na političkom, ekonomskom, kulturnom, obrazovnom ili socijalnom planu. Predlog zakona takođe predviđa da se prilikom oglašavanja poslova i izbora zaposlenih ne sme davati prioritet jednom polu, niti pol može biti smetnja u profesionalnom napredovanju. Trudničko bolovanje, materinstvo i porodične obaveze ne mogu biti opravdani razlog za prestanak radnog odnosa, niti osnov za proglašavanje nekog tehnološkim viškom. Odsustvo sa posla zbog brige o deci neće smeti da utiče na ocenjivanje nečije pogodnosti za stručno usavršavanje, niti povod za prebacivanje na lošije radno mesto.
Ako Skupština Srbije prihvati Predlog zakona o ravnopravnosti polova nezaposlene žene mogle bi dobiti zdravstevno osiguranje po osnovu rada u kući, vođenja domaćinstva, rada na poljoprivrednom imanju i staranja o deci. Nacrtom ovog zakona predviđena je i dužnost poslodavca da zaštiti svoje zaposlene od svake vrste uznemiravanja, uključujući i seksualno.
Jedno je sigurno – poslanici Skupštine Srbije će pre ili kasnije morati da usvoje zakon o ravnopravnosti polova.
Suština rodne ravnopravnosti podrazumeva davanje jednake šanse svima da ostvare svoje maksimalne mogućnosti u bilo kojoj oblasti. Po definiciji ravnopravnost polova podrazumeva ravnopravnu zastupljenost, moć i učešće oba pola u svim sferama javnog i privatnog života, da ima za cilj promovisanje punog učešća žena i muškaraca u društvu, kao i da uvođenje principa rodne ravnopravnosti predstavlja (re)organizaciju, poboljšanje, razvoj i vrednovanje procesa u politici.
Ovaj Zakon donosi se kao obaveza, s obzirom da su ga sve zemlje u okruženju već donele tokom proteklih pet godina. Poslednji izbori doneli su napredak u oblasti ravnopravnosti polova, jer su žene zastupljenije u organima vlasti. To međutim, nije dovoljno, niti u meri u kojoj je to prisustvo uobičajeno u zemljama zapadne Evrope.
Zakon o ravnopravnosti polova uradila je sedmočlana radna grupa profesora pravnih fakulteta iz Beograda, Novog Sada i Niša, u kojoj je, učestvovalo pet žena i dva muškarca.
Jedno je sigurno – poslanici Skupštine Srbije će pre ili kasnije morati da usvoje zakon o ravnopravnosti polova. Time će se žene izboriti za ravnopravnost – na papiru. Drugo je pitanje kako će se taj zakon sprovoditi u delo.
ime će se žene izboriti za ravnopravnost – na papiru. Drugo je pitanje kako će se taj zakon sprovoditi u delo.
@@@
