Sveta Petka

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi danas se slavi spomen na Prepodobnu mati Paraskevu, ili svetu Petku kako se u našem narodu naziva ova svetiteljka čiji kult je veoma utemeljen ne samo kod Srba, već i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i nehrišćanski narodi u Maloj Aziji.
U životopisu svete Petke zapisano je da je rođena u Epivatu, selu u Maloj Aziji. Paraskeva je po smrti roditelja napustila rodni grad i otišla prvo u Carigrad, a odatle u Palestinu, gde je u nJordanskoj pustinji godinama živela isposnič
kim životom. Dve godine pre svoje smrti vratila se u Epivat, jer joj se na molitvi javio anđeo i rekao joj da se vrati iz pustinje u rodni grad. Kad je umrla, za svoje sugrađane je bila potpuna strankinja jer u njoj niko nije prepoznao devojku koja je pre više od pola veka otišla iz grada posle smrti roditelja, pa su je sahranili izvan groblja, na mestu namenjenom za strance. Grob joj je, kaže predanje, otkriven posle mnogo godina, kad je na isto mesto sahranjen neki utopljenik, pa su grobari pronašli nepoznate netruležne mošti na koje nisu obratili posebnu pažnju. Jednom od njih u snu se javilo snoviđenje da izvadi mošti nepoznate žene i dostojno ih sahrani u mesnoj crkvi, jer pripadaju velikoj svetiteljki. Kad je Grigorije, kako se zvao taj grobar, postupio po savetu iz sna, u crkvi su počela da se dešavaju mnoga čudesna isceljenja.
Čuvši za te čudesne događaje, bugarski car Jovan Asen zatražio je o krstaša da prenese svetiteljkine mošti u svoju prestonicu Trnovo, što je i učinio 1238. godine. Posle toga mošti Svete Petke prenošene su više puta, da bi 1396. godine carica Milica izmolila od sultana Bajazita dozvolu da ih prenese u Srbiju. U Beogradu, u kapelici na Kalemegdanu – sagrađenoj nad “agiazmom”, izvorom čudotvorne i lekovite vode – svetiteljkine mošti bile su sve do 1521. godine, kad je sultan Sulejman Drugi zauzeo grad i zaplenio i kovčežić sa moštima Svete Petke.
Mošti Prepodobne mati Paraskeve nalaze se u rumunskom gradu Jaši, gde ih je, otkupivši ih “suvom zlatom”, preneo tadašnji moldavski vladar vojvoda Vasilije Lupul. Svake godine na praznik Svete Petke u Jašiju se skupljaju hiljade hodočasnika sa svih strana sveta kako bi celivali čudotvorne mošti ove svetiteljke koja se smatra velikom zaštitnicom žena.
svih strana sveta kako bi celivali čudotvorne mošti ove svetiteljke koja se smatra velikom zaštitnicom žena.
@@@