1637 – Umro je engleski pisac i glumac Ben Džonson, autor satiricne komedije “Valpone, ili lisica”, koja se smatra jednim od najboljih dela tog žanra u renesansnoj književnosti.
1660 – Umro je španski slikar Dijego Velaskez, jedan od najvecih u istoriji slikarstva, dvorski slikar španskog kralja Filipa IV [portreti clanova kraljevske porodice, “Predaja Brede”, “Venera sa ogledalom”].
1661 – Portugal i Holandija potpisale su sporazum prema kojem su Portugalci zadržali Brazil, a Holandjani Cejlon [Šri Lanka].
1796 – U Cetinju je Skupština crnogorskih starešina izglasala “Stegu”, prvi pisani zakonski akt u Crnoj Gori.
1806 – Car Franc I Habzburg odrekao se titule rimskog cara i proglasio se carem Austrije. Time je prestalo da postoji Sveto rimsko-nemacko carstvo.
1807 – Srpski prosvetitelj Dositej Obradovic prešao je iz Zemuna u ustanicku Srbiju, gde je kao prvi Karadjordjev popecitelj [ministar] prosvete ostao do kraja života [1811].
1809 – Rodjen je Alfred Tenison, jedan od najznacajnijih pesnika engleske viktorijanske ere, zvanicni dvorski pesnik [poeme “Kraljevske slike”, “Princeza”, elegija “In memoriam”, sonet “Crnoj Gori”, zbirka lirskih pesama].
1825 – Bolivija je proglasila nezavisnost nakon gotovo tri veka španske vldavine.
1860 – Rodjen je srpski politicar i filolog Ljubomir Stojanovic, sekretar Srpske kraljevske akademije, koji je 1921. s Jašom Prodanovicem osnovao Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik.
1881 – Rodjen je engleski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. otkrio penicilin. Nobelovu nagradu 1945. podelio je sa Ernstom Cejnijem i Hauardom Florijem, koji su prvi primenili penicilin u lecenju infekcija.
1890 – U njujorškom zatvoru Oburn pogubljen je ubica Vilijam Kemler. To je bilo prvo izvršenje smrtne kazne na elektricnoj stolici.
1914 – Austro-Ugarska je objavila rat Rusiji, a Srbija i Crna Gora Nemackoj u Prvom svetskom ratu.
1916 – Rodjen je malteški politicar Dom Mintof, koji je kao predsednik laburisticke vlade od 1971. vodio politiku javanja Malte od Velike Britanije i Evrope, stvarajuci bliže veze sa Libijom i arapskim svetom.
1918 – Završena je nemacka ofanziva na Marni. Poslednji veliki napad Nemaca u Prvom svetskom ratu završen je porazom, a oko 100.000 nemackih vojnika je poginulo i ranjeno.
1926 – Americka plivacica Gertruda Ederle postala je prva žena koja je preplivala Lamanš. Pivanje je trajalo 14 casova.
1928 – Rodjen je americki slikar, novinar, filmski režiser i producent Endi Vorhol, najznacajniji predstavnik pop-arta.
1932 – Otvoren je prvi venecijanski filmski festival.
1940 – Estonija je ušla u sastav S S SR-a pod nazivom Estonska Sovjetska Socijalisticka Republika.
1945 – Amerikanci su u Drugom svetskom ratu bacili prvu atomsku bombu na japanski grad Hirošimu. Grad je razoren a 13 kvadratnih kilometara pretvoreno je u pustoš. Poginulo je oko 117.000 ljudi, a od posledica bacene bombe stradalo je 217.137.
1962 – Jamajka je stekla nezavisnost posle 300 godina britanske vladavine.
1973 – Umro je kubanski diktator Fulhensio Batista i Saldivar, koji je vladao Kubom od 1952. do 1959, kada je zbacen u revoluciji pod vodjstvom Fidela Kastra.
1978 – Umro je papa Pavle VI, ciji je pontifikat [od 1963] obeležen nastojanjima da katolicku crkvu približi savremenom svetu. Normalizovao je odnose sa komunistickim zemljama i podržavao Pokret nesvrstanih. Nasledio ga je Jovan Pavle I.
1991 – Predsedništvo SFR Jugoslavije jednoglasno je usvojilo odluku o proglašenju potpune i bezuslovne obustave vatre na teritoriji Republike Hrvatske.
1995 – Hrvatski avioni i artiljerija gadjali su srpske izbeglice koje su u kolonama napuštale teritoriju Hrvatske, nakon ofanzive hrvatske vojske na Krajinu.
1996 – Americki naucnici su objavili da su pronašli dokaz da je na Marsu davno postojao život, na osnovu ispitivanja ostataka meteora pronadjenog na Atarktiku.
1997 – Boing 747 “Korean erlajnza” srušio se na putu iz Seula u blizini aerodroma Guam. Poginulo je 228 putnika i clanova posade, a 26 ih je preživelo.
1999 – Predsednik Rusije Boris Jelcin zatražio je od parlamenta da ukine smrtnu kaznu u toj zemlji.
2000 – Oko 1.400 Litvanaca priznalo je da su kao agenti ili doušnici radili za bivšu rusku tajnu i obaveštajnu službu [KGB]. Litvanija je bila pod upravom bivšeg Sovjetskog Saveza od II svetskog rata do 1991. godine.
2001 – Vrhovni sud Kalifornije doneo je odluku da proizvodjaci vatrenog oružja ne podležu zakonskoj odgovornosti za kriminalnu upotrebu njihovog oružja. odluku da proizvodjaci vatrenog oružja ne podležu zakonskoj odgovornosti za kriminalnu upotrebu njihovog oružja. @@@
