1100. – Engleski kralj Vilijam II, sin Vilijama I Osvajaca, ubijen je strelom dok je lovio u šumi.
1552. – Luteranima [protestanti] odobrena je sloboda veroispovesti u Nemackoj. 1589. – Ubijen je francuski kralj Anri III, poslednji monarh iz dinastije Valoa, dok je s trupama opsedao Pariz. Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvacena sukobima rimokatolika i hugenota. Posle pobune 1588. bio je prinudjen da napusti Pariz i udružio se s vodjom navarskih hugenota Anrijem od Navare, buducim kraljem Anrijem IV, prvim iz dinastije Burbon.
1799. – Umro je francuski pronalazac Žak Etjen Mongolfje, koji je s bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.
1802. – Napoleon Bonaparta proglašen je “doživotnim konzulom” Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.
1830. – Francuski kralj Šarl X Burbonski prinudjen je da abdicira pod pritiskom Julske revolucije.
1858. – Britanski parlament usvojio je zakon prema kojem je indijska vlada, dotad u nadležnosti Istocnoindijske kompanije, potpala pod ingerenciju britanske krune.
1876. – Rodjen je srpski lingvista Aleksandar Belic, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije [posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti] od 1937. do smrti 1960. i clan svih slovenskih akademija. Posle završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uredjivao casopise “Južnoslovenski filolog” i “Naš jezik”. Osnivac je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naucne sintakse. Rešio je složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom SANU je izdala prvu knjigu velikog “Recnika književnog i narodnog jezika”. Napisao je oko 500 rasprava, jezickih ogleda, naucnih kritika, polemika i prikaza. Dela: “O jezickoj prirodi i jezickom razvitku” [dva toma], “Pravopis srpskohrvatskog jezika”, “Dijalekti istocne i južne Srbije”, “O dvojini u slovenskim jezicima”, “Galicki dijalekat”.
1903. – U Beogradu su održani osnivacki kongresi Srpske socijaldemokratske partije i Radnickog saveza Srbije, na kojima su za predsednike glavne partijske uprave izabrani Dragiša Lapcevic i Nikola Velickovic a za sekretare Kosta Jovanovic i Radovan Dragovic.
1921. – Umro je italijanski operski pevac Enriko Karuzo, jedan od najvecih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvodjac rola u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pucinija i interpretator italijanske kancone. Jedan je od prvih pevaca koji je snimio gramofonske ploce.
1922. – Umro je americki izumitelj britanskog porekla Aleksandar Grejem Bel, pronalazac telefona. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio lecenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zašticen pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu – lecenju gluvih.
1932. – Rodjen je irski pozorišni i filmski glumac Piter O”Tul, kojem su aristokratska krhka i uznemirujuca pojava i majstorska gluma omogucile da nenadmašno tumaci uloge senzitivnih i ambivalentnih licnosti. Filmovi: “Lorens od Arabije”, “Beket”, “Lord Džim”, “Zima jednog lava”, “Noc generala”, Ja Petko”, “Dovidjenja gospodine Cips”, “Vladajuca klasa”.
1934. – Umro je nemacki predsednik feldmaršal Paul fon Hindenburg, u Prvom svetskom ratu nacelnik štaba nemacke Vrhovne komande. Kancelar Adolf Hitler proglasio je istog dana sebe “firerom”, preuzevši apsolutnu vlast, što je bio definitivni kraj Vajmarske republike, uspostavljene posle nemackog poraza u Prvom svetskom ratu.
1936. – Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš. Isprva je pokušavao da napravi avion mahokrilac [ornitopter], ali je brzo odustao i 1903. konstruisao je prvi avion, a 1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom ratu proizvodio je avione za francusko ratno vazduhoplovstvo, koji su bili medu najuspešnijim u to vreme.
1944. – Završena je jedna od najvecih sovjetskih ofanziva u Drugom svetskom ratu. Pocela je 23. juna i za 38 dana sovjetske divizije su oslobodile celu Belorusiju, stupile na tle Poljske i Istocne Pruske i stigle blizu Varšave.
1945. – Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vodja Josif Staljin, predsednik SAD Hari Truman i premijer Velike Britanije Klement Atli odlucili da Nemacku, poraženu u Drugom svetskom ratu, demilitarizuju i podele na dva dela.
1970. – Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.
1980. – U eksploziji na železnickoj stanici u Bolonji, koju su izazvali italijanski neofašisticki teroristi, ubijeno je 85 i ranjeno više od 200 ljudi. Najteži teroristicki zlocin u Evropi posle Drugog svetskog rata izazvao je talas masovnih protesta širom Italije.
1985. – Prilkom pada u Dalasu aviona americke kompanije “Delta erlajnz” poginula su 133 putnika i clana posade.
1989. – Ukinuta su trgovinska ogranicenja izmedju Velike Britanije i Argentine, zavedena posle Foklandskog rata 1982.
1990. – Iracka vojska okupirala je Kuvajt, što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija istog dana jednoglasno osudio, zahtevajuci od Bagdada da povuce trupe.
1997. – Vodja najjace liberijske gerilske frakcije Carls Tejlor proglašen je predsednikom Liberije, cime je posle sedmogodišnjeg gradjanskog rata okoncana borba za vlast u toj zapadnoafrickoj zemlji.
1999. – U ceonom sudaru dva voza na istoku Indije poginulo je najmanje 285 ljudi.
2002. – Vojne snage gerilskog pokreta UNITA zvanicno su raspuštene i 18 gerilskih generala integrisano je u armiju Angole.
Danas je Ilindan, dan svetitelja Ilije, medju pravoslavnim Srbima jedan od najpoštovanijih praznika. U narodu se veruje da sveti Ilija upravlja munjama i gromovima, pa ga zovu i “gromovnik”, i tog dana se ne radi u polju jer bi to moglo da navuce gnev svetitelja. Takodje postoji verovanje da od Ilindana opadaju žege i nastupaju svežije noci i otud izreka: “Sveti Ilija, vatra sve milija”. i verovanje da od Ilindana opadaju žege i nastupaju svežije noci i otud izreka: “Sveti Ilija, vatra sve milija”. @@@
