1423. – Rodjen je francuski car Luj XI, koji je tokom vladavine od 1461. do smrti 1483. okoncao ujedinjenje Francuske.
1608. – Francuski istraživac Samiel de Šamplen osnovao je kanadski grad Kvebek.
1642. – Umrla je francuska kraljica italijanskog porekla Marija de Medici, koja je posle smrti kralja Anrija IV 1610. upravljala zemljom kao regentkinja uz sina Luja XIII.
1728. – Rodjen je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam, jedan od tvoraca neoklacistickog stila u arhitekturi.
1775. – General Džodž Vašington zvanicno je preuzeo komandu nad Kontinentalnom armijom u Americkom ratu za nezavisnost od Velike Britanije.
1849. – Francuske trupe ušle su u Rim slomivši otpor snaga pod komandom Đuzepea Garibaldija i ponovo ustolicile poglavara rimokatolicke crkve papu Pija IX.
1854. – Rodjen je ceški kompozitor Leoš Janacek, koji se inspirisao moravskom narodnom muzikom i melodikom govornog jezika, stvarajuci primenom modalne harmonije i neuobicajene ritmike dela intenzivne dramatike i snažnih, realistickih likova.
1881. – Pod pritiskom Velike Britanije, Otomansko carstvo je potpisalo konvenciju s Grckom kojom su Grci dobili Tesaliju i delove Epira.
1883. – Rodjen je austrijski pisac jevrejskog porekla Franc Kafka, autor nevelikog, ali sugestivnog i zagonetnog dela koje izmice definitivnoj proceni i dozvoljava razlicita tumacenja. Do 1945. bio je nepoznat, jer za života gotovo i nije objavljivao. Glavninu spisa, ukljucujuci pisma i “Dnevnike”, izdao je njegov prijatelj Maks Brod, uprkos Kafkine izricite instrukcije da budu spaljeni. Radnja i sutuacije, mada predstavljeni kao vizije i snovi, predocavaju svet u njegovoj totalnosti, u kojem se krecu protagonosti cijem je duhovnom horizontu dostupan samo manji segment stvarnosti koja ih okružuje, vodeci beznadežnu borbu s anonimnim silama.
1898. – Americka mornarica porazila je špansku flotu u kubanskoj luci Santjago u americko-španskom ratu.
1904. – Umro je jevrejski pisac i publicista Teodor Hercl, osnivac i teoreticar modernog cionizma, koji se snažno zalagao za osnivanje jevrejske države u Palestini i razradio projekt te države.
1944. – Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila glavni grad Belorusije Minsk i zarobila 100.000 nemackih vojnika.
1950. – Americke i severnokorejske trupe sukobile su se prvi put u Korejskom ratu.
1962. – Alžir je stekao nezavisnost posle 132 godine francuske kolonijalne vlasti.
1969. – Jedan od osnivaca engleske rok grupe “Rolingstons” Brajan Džons udavio se u svom bazenu pod dejstvom prekomerne kolicine droge.
1972. – U saobracaj je predata deonica Valjevo-Užice na pruzi Beograd-Bar. Cela pruga puštena je u redovan saobracaj 28. maja 1976.
1972. – Indija i Pakistan potpisali su mirovni sporazum, okoncavši neprijateljstva izazvana 1971. gradjanskim ratom u Bangladešu [bivši Istocni Pakistan].
1983. – U Beogradu je završeno šesto zasedanje Konferencije UN za trgovinu i razvoj [UNCTAD].
1987. – U Francuskoj je ratni zlocinac iz Drugog svetskog rata Klaus Barbi, nacista nazvan “kasapin iz Liona”, osudjen na doživotnu robiju za zlocine protiv covecnosti.
1988. – Raketa ispaljena s ratnog broda SAD “Vensen” – greškom, kako su tvrdili americki izvori – oborila je iznad Persijskog zaliva u poslednjoj sedmici iransko-irackog rata iranski putnicki avion “Erbas A300”, usmrtivši svih 290 ljudi u letilici.
1992. – Hrvati u Bosni i Hercegovini proglasili su državu Herceg-Bosnu s Mostarom kao glavnim gradom.
2000. – Lider meksicke opozicije Fisente Foks pobedio je na izborima Fransiska Labastidu, cime je Institucionalna revolucionarna partija izgubila vlast posle 71 godine neprekidne vladavine. Opozicija je dobila vecinu i u oba doma parlamenta.
2001. – Prilikom pada ruskog aviona “Tupoljev 135” kod Irkutska u Sibiru poginulo je svih 136 putnika i devet clanova posade. ikom pada ruskog aviona “Tupoljev 135” kod Irkutska u Sibiru poginulo je svih 136 putnika i devet clanova posade.@@@
