1215. – Engleski kralj Džon Bez Zemlje morao je da popusti u sukobu s plemstvom i potpiše “Magna kartu libertatum”, veliku povelju sloboda u Engleskoj, kojom je ograničena vlast kralja i uspostavljena osnova engleske ustavnosti i javnog prava.
1520. – Papa Lav X ekskomunicirao je iz rimokatoličke crkve nemačkog crkvenog reformatora Martina Lutera, osudivši njegove teze kao jeres, što je u to vreme značilo kaznu goru od smrtne, ali je Luter pred mnoštvom zadivljenih posmatrača spalio papsku bulu o isključenju. Posle toga njegove reforme su prihvaćene u većem delu Nemačke, a luteranska verzija protestantizma raširila se i u mnoge zemlje zapadne Evrope, posebno u Skandinaviji, i stekla dosta pristalica u Severnoj Americi.
1752. – Bendžamin Frenklin izveo je čuveni eksperiment, podigavši u vazduh papirnatog zmaja tokom nevremena u Filadelfiji, da bi dokazao da su munje zapravo elektricitet.
1775. – Kongres američkih kolonija pobunjenih protiv britanske vlasti, tzv. Kontinentalni kongres, izabrao je Džordža Vašingtona za generala i glavnokomandujućeg vojske Ujedinjenih kolonija.
1843. – Rođen je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup, koji je inspirišući se nacionalnim folklorom afirmisao norvešku muziku u svetu.
1862. – Turski vojnici su kod Čukur česme u Beogradu iz obesti ubili srpskog dečaka Savu, a zatim i oficira i tumača koji su predvodili srpsku patrolu, što je zapalilo varnicu sukoba. Turci su potom s Kalemegdana – u pokušaju da silom očuvaju pozicije u Srbiji – tri dana bombardovali Beograd. Kod Čukur česme podignut je spomenik poginulom dečaku, delo srpskog vajara Simeona Roksandića.
1882. – Rođen je rumunski general i fašistički diktator Jon Antonesku, tokom Drugog svetskog rata saveznik Nemačke, zbog čega je posle rata osuđen na smrt i 1946. pogubljen.
1884. – Rođen je američki filmski glumac Hari Lengdon, jedan od najboljih komičara nemog filma. U filmskim burleskama najčešće je tumačio uloge sramežljivih sanjalica, obojene gorčinom i destruktivnošću. Filmovi: “Siledžija”, “Dugačke pantalone”, “Troje su već gomila”.
1903. – Skupština Srbije vratila je Karađorđeviće na presto, izabravši za kralja princa Petra Karađorđevića koji je živeo u izgnanstvu u Ženevi. Izbor je usledio posle oficirskog “majskog prevrata” 11. juna 1903. [prema Julijanskom kalendaru tada važećem u Srbiji 29. maja], u kojem je ubijen kraljevski par Aleksandar Obrenović i Draga Mašin. Petar I Karađorđević krunisan je potom u Sabornoj crkvi u Beogradu i – prema ugledu na Nemanjiće – miropomazan u manastiru Žiča. Njegova vladavina obeležena je razvojem parlamentarne demokratije u kojoj je političko težište preneto s dvora na parlament, razmahom tržišne ekonomije koji je ubrzao privredni razvoj zemlje, kulturnim napretkom i slobodom štampe.
1904. – Više od hiljadu ljudi, većinom žena i dece, poginulo je blizu Njujorka u požaru koji je zahvatio brod “General Slokam”.
1907. – Počela je Druga haška mirovna konferencija, na kojoj su 44 države, uključujući Srbiju i Crnu Goru, usvojile 13 konvencija i jednu deklaraciju, kojima su prvi put znatnije kodifikovana pravila međunarodnog običajnog, posebno ratnog prava.
1910. – Srpski student prava Bogdan Žerajić ubio se posle neuspelog atentata u Sarajevu na poglavara okupirane Bosne i Hercegovine, austrougarskog generala Marijana Varešanina. Njegova žrtva bila je primer za revolucionarnu nacionalističku omladinu iz pokreta “Mlada Bosna”, koji je 28. juna 1914. organizovao atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.
1914. – Rođen je ruski državnik Jurij Vladimirovič Andropov, sovjetski lider od 1982. do smrti u februaru 1984. Od 1967. do 1982. bio je predsednik Komiteta državne bezbednosti, generalni sekretar vladajuće Komunističke partije je postao u novembru 1982, posle smrti Leonida Iljiča Brežnjeva, a predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta ŠSR u junu 1983.
1919. – Direktnim letom od Nju Faundlenda do Irske, koji je trajao 10 časova i 12 minuta, engleski piloti Artur Braun i Džon Olkok prvi su preleteli Atlantik i za taj podvig dobili plemičke titule. U maju 1927. Atlantik je preleteo Amerikanac Čarls Lindberg koji je u avionu bio sam.
1940 . – Nemačka armija zaobišla je u Drugom svetskom ratu 360 kilometara dugu “Mažino liniju”, sistem odbrambenih utvrđenja izgrađen na istočnoj granici Francuske.
1969. – Žorž Pompidu je izabran za predsednika Francuske.
1975. – Košarkaši Jugoslavije su na evropskom prvenstvu u Beogradu osvojili titulu prvaka pobedom nad reprezentacijom S S SR.
1977. – Adolfo Suares i njegova koalicija Demokratskog centra dobili su prve slobodne izbore u Španiji posle 41 godine.
1982. – Argentinske snage koje su pokušale da okupiraju Foklandska ostrva u južnom Atlantiku predale su se Britancima, čime je okončan rat u kojem je na obema stranama poginulo oko hiljadu ljudi.
1988. – Pakistanski predsednik Zija ul Hak objavio je da će islamsko šerijatsko pravo postati vrhovni zakon u Pakistanu.
1992. – Srpski pisac Dobrica Ćosić, dugogodišnji disident pod režimom Josipa Broza, izabran je za prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Na položaju šefa države nije ostao ceo mandat – Savezna skupština mu je 1. juna 1993, na inicijativu Srpske radikalne stranke, izglasala nepoverenje pod optužbom da je kršio Ustav.
1992. – Parlament Japana odobrio je angažovanje japanskih vojnika u inostranstvu, prvi put od Drugog svetskog rata.
1994. – Izrael i Vatikan uspostavili su pune diplomatske odnose, posle istorijskog dogovora o međusobnom priznanju i pomirenju, i formalno okončavši vekovna sukobljavanja Jevreja i rimokatolika, tokom kojih su Jevreji najčešće bili žrtva verske histerije koju je podsticala vatikanska kurija.
1995. – Savet bezbednosti UN izglasao je rezoluciju o slanju u Bosnu i Hercegovinu 12.500 pripadnika tzv. Snaga za brzo reagovanje, koje su se u avgustu i septembru 1995. sa avijacijom NATO borile protiv Srba u Bosni, što je odlučujuće doprinelo preokretu u građanskom ratu u korist muslimana i Hrvata.
1996. – Umrla je američka pevačica Ela Ficdžerald, nekrunisana “kraljica džeza”, savršene tehnike, izvanredne improvizatorske imaginacije i širokog glasovnog raspona. Čuvena je po “skat” dijalozima s velikim džez muzičarima poput Luisa Armstronga, Đuka Elingtona i Vilijama “Kaunta” Bejzija.
1999. – Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general armije Dragoljub Ojdanić izjavio je da je tokom 79 dana agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju oboren 61 agresorski borbeni avion, 30 bespilotnih letilica, sedam helikoptera i 238 krstarećih raketa.
1999. – Severna Koreja je saopštila da je južnokorejska ratna mornarica potopila jedan njen brod u severnokorejskim teritorijalnim vodama Žutog mora, optuživši Seul da izazivanjem prvog pomorskog sukoba od okončanja Korejskog rata 1953. provocira novi rat na podeljenom poluostrvu.
2003. – Vaterpolo reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Sloveniji pobedom nad Hrvatskom.
ja Srbije i Crne Gore osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Sloveniji pobedom nad Hrvatskom.
@@@
