Članom 17 tačka 24 Statuta opštine Valjevo predviđeno je da SO Valjevo postavlja građanskog branioca ili ombudsmana. Ova odredba uneta je u Statut još 2002. godine ali institucija gradskog branioca koji bi po odredbama Statuta štitio građane u odnosima i postupcima prema državnoj upravi do danas nije uvedena.
Ovih dana pokrenuta je inicijativa da se pripremi potrebna dokumentacija i da se utvrdi predlog odluke o građanskom braniocu koja bi predstavljala pravni osnov za ulazak u proceduru njegovog imenovanja.
Miroslav Vuković: – Suština je da se obave konsultacije sa svim relevantnim činiocima, sa svima koji se bave građanskim pravima, sa predsednikom opštine i sa svim političkim strankama kako bi se utvrdio predlog odluke o građanskom braniocu, da se potom održe javne rasprave i na kraju predsednik opštine da predloži odgovarajuću ličnost.
U vršenju svojih funkcija ombudsman je nezavistan i samostalan u odnosu na sve druge organe i pojedince što znači da ni jedan od organa vlasti uključujući i parlament nema pravo da mu se meša u rad , da izdaje bilo kakva uputstva u vezi sa vršenjem poslova a pogotovo mu ne može naložiti da započne ili obustavi neku istragu. Predviđa se takođe nespojivost funkcije ombudsmana sa obavljanjem bilo koje druge ili određenih drugih poslova, kao i sa članstvom u političkim partijama, udruženjima, sindikatima.Tokom trajanja mandata ombudsman uživa imunitet što je još jedan od uslova njegove nezavisnosti. Poastavlja se i pitanje da li je u našim uslovima moguće naći takvu osobu?
Miroslav Vukovć: – Suštinski gledajući koliko se celokupna naša situacija politizuje, pretpostavljam da može da bude problema u tom smislu i zbog toga je veoma važno da se u ovaj problem uključe vanstranačke i nevladine organizacije i da javnosti bude prezentirano sve ono što čini instituciju ombudsmana. Da se vidi koje su njegove nadležnosti, ovlašćenja, u čemu je korist ne samo za građane već i za SO Valjevo. U tom smislu ja vidim važnost da se dođe do jedne ličnosti koja bi bila stručna i nepristrasna, a sa druge strane da bude prihvatljiva za sve političke činioce. Međutim, imajući u vidu prilično ostrašćenu političku scenu i polarizaciju, očekujem da tu može da ima problema.
Ombudsman je prvi put uveden Ustavom Švedske 1809. god. a počeo je da funkcioniše od 1.marta 1810.g. kao zastupnik, predstavnik ili povernik parlamenta za nadzor nad poštovanjem zakonitosti od strane službenika javnih službi i sudija. Danas postoji u oko 200 država i predstavlja jedan od nezaobilaznih elemenata u uređenju modernog demokrartskog društva. Cilj delovanja ombudsmana je da pojedinca zaštiti od zloupotreba upravne vlasti, narocito od nepravdi. Ombudsmanu se može obratiti svako ko smatra da su aktom ili radnjom organa uprave povređeni neko njegovo pravo ili sloboda ustanovljeni ustavom ili zakonom. Pritužba se podnosi u pismenom obliku, bez posebno utvrđene forme i ne podleže plaćanju takse. Pritužba sadrži naziv organa na čiji se rad odnosi, opis povrede prava, činjenice i dokaze koji potkrepljuju pritužbu, podatke o tome koja su pravna sredstva iskorišćena i lično ime i adresu podnosioca.
Za lokalnu vlast koristan je jer smanjuje pritisak gradjana na izvršnu vlast opštine u vidu pritužbi, žalbi i sl. narodni advokat nije politički organa već je to organ koji se stara da upravne stvari obavljaju u skladu sa pravilima struke i standardima ljudskih prava. Ne opterećuje budžete shodno koliko štedi kontrolom lošeg rada uprave.Takođe mogu postojati opšti i specijalizovani ombudsmani čija se nadležnost prostire na pojedine oblasti društvenog života ili na zaštitu određene kategorije stanovništva.
jedine oblasti društvenog života ili na zaštitu određene kategorije stanovništva.
@@@
