812. – Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabe sklopili su mir u Ahenu s franackim carem Karlom Velikim, nakon više od decenije rata izmedju Vizantije i Franackog carstva. Jedan od uzroka rata bio je što je rimski papa, potraživši oslonac u Franackom carstvu, krunisao Karla Velikog [800].
1519. – Umro je Maksimilijan I, nemacki kralj od 1493. i rimsko-nemacki car od 1508, kada je tu titulu uzeo uz pristanak pape Julija II, mada ga papa nikada nije krunisao. Od tada su nemacki kraljevi odmah po svom izboru za kralja uzimali carsku titulu. Tokom njegove vladavine Habsburgovci su ženidbenim vezama postali najmocnija dinastija u Evropi.
1628. – Rodjen je francuski pisac Šarl Pero, autor cuvene zbirke bajki “Vilinske price”, koja sadrži širom sveta poznate bajke “Macak u cizmama”, “Crvenkapa”, “Plavobradi”, “Uspavana lepotica”.
1829. – Umro je nemacki pisac Fridrih fon Šlegel, najznacajniji teoreticar nemackog romantizma. S bratom Vilhelmom uredjivao je glavni romanticarski casopis “Aneteum”. Pored radova o antickoj književnosti, pisao je eseje, pesme i pripovetke, a u romanu “Lucinda” propagira romanticarsku ideju slobodne ljubavi. Njegova “Istorija stare i nove književnosti” jedan je od prvih pregleda celokupne svetske literature.
1876. – Rodjen je americki pisac Džon Grifit, poznat kao Džek London, jedan od najcitanijih u prvoj polovini 20. veka. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana medju kojima su najpoznatiji “Zov divljine” i “Beli ocnjak”.
1899. – Rodjen je švajcarski biohemicar Paul Herman Miler, koji se bavio istraživanjem zaštite biljaka. Godine 1939. otkrio je insekticidno delovanje DDT. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1948.
1932. – Heti Karavaj, demokrata iz Arkanzasa, je postala prva žena izabrana u Senat SAD.
1953. – Skupština FNR Jugoslavije usvojila je novi ustav. Ukinuto je Vece naroda i formirano Vece proizvodjaca, cime je izgubljeno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture.
1964. – U Zanzibaru je, mesec dana nakon što je zemlja stekla nezavisnost, zbacen s vlasti sultan i proglašena je republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Cetiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju.
1976. – Umrla je engleska književnica Agata Kristi, cuvena autorka kriminalistickih romana. Napisala je 79 romana i zbirki kratkih prica, koje su prodate u dve milijarde primeraka širom sveta i prevedene na više od 50 jezika, a njena drama “Mišolovka”, prikazana prvi put 1952, imala je preko 20.000 izvodjenja na londonskom Vest Endu i najduže je izvodjena predstava na svetu.
1977. – Izraelci su masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda, vodju palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atleticarima na Olimpijadi u Minhenu.
1990. – Rumunski predsednik Jon Ilijesku je saopštio da je Komunisticka partija Rumunije stavljena van zakona.
1991. – Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu upotrebu vojne sile da bi prisilio iracku armiju da napusti Kuvajt.
1992. – Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to “nemogucnošcu nastavljanja izbornog procesa”. Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti su se potom prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno je više desetina hiljada Alžiraca.
1993. – Visoki komeserijat UN za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povecan je za 3,5 miliona u odnosu na 1991. od cega je tri miliona raseljeno i izbeglo s teritorije bivše Jugoslavije.
1996. – Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajednickoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.
1998. – Devetnaest evropskih država potpisalo je dokument o zabrani kloniranja ljudskih bica.
1998. – U Beogradu je poceo štrajk Gradskog saobracajnog preduzeca. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk je trajao šest dana.
2002. – U 82. godini umro je Sajrus Vens, državni sekretar u administraciji Džimija Kartera, jedan od autora mirovnog plana za Bosnu i Hercegovinu 1993, koji su bosanski Srbi odbili.
2003. – Umro je bivši argentinski vojni diktator, general Leopoldo Galtijeri, koji je Argentinu uveo u katastrofalni rat 1982. godine sa Velikom Britanijom oko Foklandskih ostrva. Galtijeri, koji je Argentinu uveo u katastrofalni rat 1982. godine sa Velikom Britanijom oko Foklandskih ostrva. @@@
