U protekloj godini, čitalačka publika je uglavnom bili
za opušteniju i laganu literaturu. U tom smislu
prvo mesto po čitanosti, bar kada je ženski pol
u pitanju, zauzela je Trejsi Ševalije, odmah iza nje je
Marija Jovanović.
Devičansko Plavo- Trejsi Ševalije- priča o dve žene koje su rođene
u raličitom razdoblju i nasledstvu koje ih povezuje.
Tu je i knjiga “Snovi o zabranjenom voću” Fatime Mernisi
. Reč je o provokativnoj knjizi o devojčici koja se
upoznavajući život u muslimanskom svetu suočava sa
tajnama pola i seksa.
Tu je i Aleksandar Mekol Smit i knjiga “Prva damska
detektivska agencija”. Radnja je smeštena u Africi, a oni
koji su pročitali ovu knjigu kažu da se
čita u jednom dahu.
Potom, tu je knjiga Crveni Šator Anite Dajamant-dirljiva
priča otkriva tradicije i nemire života žena u prošlosti. Naime,
dirljiva priča “Crvenog šatora” otkriva zaboravljeni svet čudesnih
rađanja, robova, zanatlija, kućnih bogova i sestrinskih tajni.
Tu je i knjiga je “Tišina u oktobru” danskog pisca Jens
Kristijan Grendala. Knjiga otkriva najintimnije misli muškarca
i sve zagonitostiženskih postupaka. Naime, radi se o muškarcu
kojeg, nakon 18 godina zajedničkog života, napušta supruga.Knjiga je
osvojila srpsku publiku, a preporučuje se svakom čuoveku radi
sopstvenog preispitivanja.
Nejvis Čik i knjiga Seksualni život moje ujne. U pitanju je
uzbudljiv roman, dinamična ispovest o iskušenju preljube i,
istovremeno porodičnetejne koje se na dramatičan otkrivaju.
“Ostani Tu” delo Margaret Macantini- roman govori o ocu hirurgu
koji nad bolničkom krevetom u kojem leži njegova kćerka nakon
saobraćajne nesreće otkriva svoje najdublje tajne iz mladosti.
“Kao da se ništa nije dogodilo” delo Marije Jovanović, potom,
“želeo bih da me neko negde čeka”Ane Gavalde i Samarkand Amina
Malufa. Preporučujemo i leksikon YU Mitologije.
Juče je iz štampe izašao novi Kalendar Kolubara.
U ovom izdanju kalendara izdvaja se intervju sa filozofom Branislavom Petronijevićem
koji je 1927 godine vodio pesnik Desimir Blagojević, to je koliko se zna i jedini
poznat intervju sa Petronijevićem. Od novih priloga najviše je onih koji su posvećeni
graditeljstvu Valjeva i valjevskom kraju…Sva znanja o Valjevu i valjevskom kraju sabrana
su u dosadašnjih petnaest izdanja…Među saradnicima su ljudi raznih zanimanja,
od doktora nauka i univerzitetsih profesora, novinara do ljudi koji se amaterski
bave ovim temama.Izdavačko preduzeće “Kolubara” je samo u toku prošlog leta objavilo
nekoliko knjiga, od kojih se može izdvojiti knjiga o selu Krčmar…..Za štampu su
pripremljene i dve sveske biografskog leksikona valjevskog kraja koji nije izlazio u
protekle dve godine. Oba leksikona bi trebalo da budu objavljena već na leto. Prošlogodišnje izdanje ove knjige obeleženo je uspomenama na Prvi srpski ustanak. Korice kalendara ilustrovane su likovima Alekse Nenadovića i Ilije Birčanina. A predhodna, Kalendar iz 2003. donosio je letopis škole u Ljigu i Planinici, srednje Poljoprivredne škole Valjevo, priču o ovdašnjim predsednicima opštine, legende ribničkog kraja, rodoslov Nenadovića iz Brankovine, jevreji u valjevskom kraju. Deo tog kalendara ispunjen je i pesmama posvećenim književniku Radovanu Beli Markoviću.
Narodno pevanje javlja se u poslednjih desetak godina kao jedan od oblika povratka mladih tradicionalnim vrednostima. Na teritoriji Srbije javilo se jako puno pevačkih grupa i svaka od njih neguje neko posebno pevanje bilo da se zadržava u autentičnom obliku, bilo da ga stilizuje. Valjevska grupa Razvigore stekla je svoje mesto na ovim prostorima, ne samo u valjevskoj sredini nego i u Srbiji što je proteklih godina i dokazala.
Prošlo je više od šest godina od kada je grupa devojčica sa Vladom Pecikozom došla u Narodni muzej i predložila da se održi prvi božićni koncert, podsetio je Vladimir Krivošejev, direktor muzeja na ovogodišnjem božićnom koncertu grupe Razvigora, a sada radujući se Božiću, nasmejani i vedri uz zahvalnost za podršku u proteklim godinama, grupa Razvigore podarila je šesti po redu Božićni koncert. Iako se nisu mogli pohvaliti brojnim nastupima protekle godine i ove božićne večeri posetiocima je podareno mnoštvo pesama iz Stare Srbije, sa Kosova, Zapadne Srbije, Makedonije………..Zapamćen je i prošlogodišnji koncert Razvigora, održan tačno na Božić sedmog januara u sastavu: Marija Jejina, Sonja Radić, Tatjana Radić, Jovana Tešić, Aleksandra Stamenković, Nemanja Protić, Andrija Jovanović, Mirča Rakić, Katarina Ranković i Slobodan Novaković. tada su nastupali sa 17 pesama, od kojih su dve zaslužno ponovljene jer su sa njima osvojili nagradu u Kosjeriću. Njihova stilizacija se ogleda najpre u melodici glasa. Razvigore pesme učine interesantnijim i pristupačnijim široj grupi slušalaca. Gosti na ovogodišnjem konsertu bila je grupa Runo iz Beograda.
DRAGAN SREDOJEVIĆ
Dragan Sredojević odavno je poznat valjevskoj publici, a posebno onima koji se se ovom vrstom muzike ozbiljno bave. Još odavno je prepoznat njegov talenat, koji mu je uz svakosnevni rad i vežbu prognozirao svetlu budućnost. Neki su govorili da je po osećaju za muziciranje u rangu Stefana Milenkovića. U to ima ovaj mladi violinista nedavno je dobio nagradu Skupštine Grada Beograda, kada je njegovo muziciranje ocenjeno kaoizuzetno što ga je direktno uvrstilo u najperspektivnije violiniste čitave Srbije……Ono što ga održava i podstiče jeste neizmerna ljubav prema violini…………A evo i kakvi su njegovi planovi za budućnost…….Tokom 2004. godin, na republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola, Dragan Sredojević je osvojio prvu specijalnu nagradu kao najbolji među najboljima. Koncerti u zadužbini Ilije Kolarca, Skupštini grada i na kraju koncert posvećen jubileju Grčkog kompozitora Dimitrisa Kapsomenasa.
br />
@@@
