Svetski dan pčela obeležava se 20. maja u svetu kao dan posvećen pčelarstvu i pčelama. Njagovo obeležavanje je počelo 2018. godine na inicijativu Slovenije.
Srbija je podržala ovu inicijativu jer je pčelarstvo slično kao u Sloveniji. Pčelarstvo je na veoma visokom nivou u ove dve zemlje i predstavljaju važnu poljoprivrednu granu. Generalna skupština UN je na predlog Slovenačkog pčelarskog saveza proglasila ovaj dan za Svetski dan pčela 20. decembra 2017. godine. Najveći razvoj pčela na severnoj polulopti je u maju mesecu. A i na taj dan se rodio Anton Janša, začetnik i učitelj modernog pčelarstva u 18. veku. Carica Marija Terezija ga je imenovala za dvorskog pčelara i za prvog carskog instruktora u monarhiji.
Pčela je najznačajniji oprašivač. Ovaj insekt nam obezbeđuje hranu i doprinosi očuvanju životne sredine. Hrana koju obezbeđuju je med, matični mleč, cvetni prah.
Pčele su u različitim regionima ugrožene zbog uticaja čoveka na životnu sredinu. Prema poslednjem izveštaju Svetskog saveza za očuvanje prirode navodi se da je 10% pčela ugroženo i da im preti izumiranje. Glavi uzroci su različite bolesti, virusne zaraze i komplikacije sa maticama. Takođe dolazi do smanjenja paše za pčele zbog intenzivnije tehnologije prerade travnjaka. Jedan od uzročnika smtnosti pčela je i masovna upotreba proizvoda za zaštitu biljau savremenoj poljoprivredi, kao i širenju različitih štetočina zahvaljujući ukupnoj globalizaciji. Pčele zavise od čiste vode, vazduha i životnre sredine. Zato i sve zemlje moraju da se uključe u ovaj problem i zaštite ščele i očuvaju pčelarstvo kao granu poljoprivrede.
Pčele proizvode med već 150 miliona godina i one su jedini insekti koji proizvode hranu koju mogu da konzumiraju ljudi.
Jedna kolonija pčela može da ima od 20.000 do 80.000 pčela i samo jednu maticu kraljicu.
Životni vek matice je do 5 godina (ređe do 7 godina). Jedina je pčela koja polaže jaja i dnevno može da položi do 2.500 jaja.
