Legenda da mačka ima devet života stara je verovatno koliko i civilizacija, uz male varijacije prisutna u gotovo svim kulturama. Tako u Nemačkoj, Grčkoj, Brazilu i u nekim zemljama španskog govornog područja kažu da mačke imaju sedam života, dok su u Turskoj i arapskim zemljama izbrojali – šest.
Postoji i stara izreka koja govori da mačka ima tri života da se igra, tri da skita i još tri da se druži sa gazdom. O devet života pisao je i Šekspir u „Romeu i Juliji“. Ipak, koren ovog mita leži u činjenici da se mačka gotovo uvek dočeka na noge i da je zahvaljujući neverovatnoj spretnosti, refleksima i elastičnosti, sposobna da se izvuče iz većine neprilika u koje upadne, ali i da izađe na kraj s naizgled daleko opasnijim protivnicima.
Zašto im je dodeljeno (najčešće) baš devet života nije poznato. Po nekima koreni mita leže u starom Egiptu. Drevni bog sunca Ra često je prikazivan kao mačka, a po legendi on je iz svog tela stvorio još osam vrhovnih bogova, te je predstavljao devet života u jednom. Po drugima, tumačenje je stiglo iz Kine gde se devet smatra srećnim brojem.
