Primeri istraživačkih projekata petničkih polaznika

Ranjivost podzemnih voda
Đorđe Ogrizović, učenik III razreda III beogradske gimnazije i polaznik programa geo nauka u Petnici, na ovogodišnjem letnjem kampu radi istraživanje pod naslovom Određivanje ranjivosti podzemnih voda u slivu reke Banje. Ranjivost podzemnih voda se ogleda u tome koliko je lako ili teško da zagađenje sa površine zemlje dospe do podzemnih voda. Za ispitivanje ranjivosti danas se koristi više metoda, ali su sve one relativno nove i nisu dovoljno ispitane. U svom istraživanju Đorđe je koristio kop-metodu (COP), koja uključyje tri faktora: faktor C (ce) podrazumeva koncentraciju tokova i raširenost rečne mreže, faktor O karakterišu pedološke i geološke osobine terena, a faktor P (pe) intenzitet i količina padavina. Na osnovu vrednosti ovih faktora izradio je finalnu kop-kartu na kojoj se vide zone ranjivosti. Zatim je, u tim oblastima, izvršio kontrolu kvaliteta podzemnih voda, a uzorkovanje je vršio iz bunara. Na osnovu hemijske i mikrobiološke analize vode potvrđena je početna pretpostavka da su podzemne vode u različitim oblastima manje ili više zagađene, što je bilo u skladu s onim što je bilo vidljivo na kop-karti. Ovo istraživanje je izvedeno radi iznalaženja mogućnosti efikasne zaštite podzemnih voda na istraživanom području.
Validnost jednačine dinamičkog trenja
Polaznici programa astronomije, Matija Dodović, učenik II razreda Valjevske gimnazije i Luka Jevtović, učenik II razreda XIII beogradske gimnazije, na letnjem kampu su radili projekat Ispitivanje validnosti Čandrasekarove jednačine dinamičkog trenja na primeru interakcije između dve galaksije. Dinamičko trenje je fizička pojava koja se manifestuje pri prolasku masivnog tela kroz sistem velikog broja manje masivnih tela. Tom prilikom masivno telo trpi usporavanje, slično klasičnom trenju. Sredinom XX veka, Čandrasekar je postavio svoj model uticaja dinamičkog trenja. U toj formuli koristio je niz aproksimacija koje imaju nezanemarljive posledice pri interakciji galaksija.
Matija i Luka su korisili simulaciju interakcija galaksija da bi uporedili Čandrasekarove i realne vrednosti i napravili novi model uticaja dinamičkog trenja koji bi se pokazao preciznijim.
Strugači iz praistorije
Danica Grujić, maturant Požarevačke gimnazije, na letnjem kampu arheologije bavi se analizom strugača iz neolita. Njen projekat nosi naziv Posmatranje i opisivanje tragova upotrebe kamenih alatki sa lokaliteta Naseljnj ispred Male pećine (Petnica) metodom trasologije.
Analizi je podvrgnuta serija od devet kamenih alatki – strugača iz perioda neolita. Parametri koji su analizirani su: vrsta i kvalitet sirovine od kojih je alatka izrađena, retuš (oštrica), dimenzija alatke, prozirnost i boja. Posmatranje je vršeno binokularnom lupom, a svaki uočeni trag je fotografisan. Detektovane su tri vrste tragova: linije, mikroodbitci i sitni zarezi. Najmanje prisutni trag bile su linije, dok su se ostale dve vrste tragova pojavljivale na svim alatkama. Tragovi se pojavljuju gotovo na svim delovima alatki, što ukazyje da su, pored struganja, alatke imale i druge namene, npr sečenje, a korištene su za obradu i mekih i čvrstih materijala.
Šuma kroz čula
Ovogodišnja tema petničkog letnjeg kampa dizajna je Istraživanje šume kroz čula (vid, sluh, dodir, ukus i miris i eksperimentalna čula).
Šuma kroz miris i ukus: Boban Živanović, učenik III razreda I beogradske gimnazije, Jana Perić, maturant Tehničke škole iz Valjeva, Nikoleta Radišić, maturant Filološke gimnazije iz Beograda i Ana Stanojević, učenica II razreda gimnazije “Bora Stanković“ iz Vranja, bavili su se istraživanjem šume pomoću čula ukusa i mirisa. Ideja im je bila da, prikazujući šumu kroz doživljaj putem čula mirisa i ukusa, ostave poruku o tome šta je šuma za čoveka kroz odnos prema pitanju slobode, od slobode izbora do različitih drugih vidova njenog doživljaja. Rezultati njihovog rada su predstavljeni kroz instalaciju u prostoru gde su poredili mirise šume i grada.
Šuma kroz sliku: Sonja Jovanović učenica II razreda I beogradske gimnazije, Nina Krčum, maturant Smederevske gimnazije, Marija Maslać, učenica III razreda Smederevska gimnazije i Dimitrije Radoman, učenik III razreda Arhitektonske tehničke škole iz Beograda šumu sy trebli da dožive putem čula vida, odnosno kroz sliku. Oni su se bavili preprekama koje se javljaju pri pokušaju života u šumi i da li su one mentalne ili fizičke, kao i time da li postoji želja da se prevaziđu. Realizacija njihove zamisli doživljaja šume kroz sliku uključila je izradu mini likovnih predstava i anketu sa polaznicima koji su tada bili u Stanici. Njihova ideja je prikazana kroz instalaciju u prostoru i knjigu koja je napravljena na osnovu njihovih ličnih doživljaja, kao i doživljaja drugih ljudi koje su anketirali.