f Demokratska stranka smatra da bi čuveni Branislav Nušić, da je kojim slučajem živ, imao šta da napiše o valjevskom parlamentu. Sigurno ne bi propustio priliku da ovekoveči slučaj da rođenog Valjevca proglašavaju „počasnim Valjevcem”. Možda bi ga malo zbunila situacija u kojoj lokalnom skupštinom predsedava odbornik iz opozicije koji opet ima svog ličnog omiljenog odbornika, inače člana vladajuće koalicije, kojem dozvoljava da za govornicom radi šta god hoće.
Možda deluje malo zbunjujuće, ali se upravo to dogodilo na poslednjoj sednici Skupštine grada Valjeva. Sednicom je, nakon sudske presude u njegovu korist, predsedavao naprednjak Mihailo Jokić čija stranka je proteklih nedelja na račun vladajućih socijalista uputila puno oštrih reči (uključujući i one koje pretpostavljaju lišavanje slobode pojedinih istaknutih članova valjevskog SPS-a). Iako su ga socijalisti ne tako davno smenili i oterali, očigledno je da je „odozgo” stiglo naređenje da se koalicioni rogovi u vreći bar na kratko smire, pa se nisu usudili da ponovo zatraže njegovu smenu.
S obzirom da je naređen prekid vatre između naprednjaka i socijalista, Mihailo Jokić je svoju ponovo stečenu moć i očigledno veliku hrabrost odlučio da demonstrira na odbornici Demokratske stranke gospođi Milki Erić-Vasiljević kojoj je grubo oduzeo reč. Gospođa Erić-Vasiljević je samo htela da odbornicima iznese predlog DS-a da se u godini kada obeležavamo vek od početka Prvog svetskog rata kao Valjevci ne ogrešimo o naše slavne pretke i podignemo spomenik osoblju čuvene Valjevske ratne bolnice. Sve ovo ne bi bilo čudno da gospodin Jokić ono što je zabranio gospođi Erić-Vasiljević redovno (u sada već ozbiljno neukusnoj meri) ne dozvoljava svom omiljenom odborniku Ljubomiru Bradiću. Ovaj za govornicu izlazi kada god poželi i sa predlozima koji često, ili uopšte nemaju veze sa lokalnim parlamentom, ili imaju ozbiljan logički problem (već pomenuti predlog za „počasnog Valjevca”). Kako bi se pokazao još moćnijim gospodin Jokić je odbornicu Erić-Vasiljević u svom obraćanju „slučajno” učlanio i u jednu drugu stranku. Ni ovo ne bi bilo čudno da ovu jeftinu kafansku opasku nije izgovorio čovek koji je do sada promenio čak tri političke partije (člansto u Savezu komunista mu nismo računali) sa veoma velikom izvesnošću da ni taj broj neće biti konačan. On uvek zna kada je vreme da se prikloni nekom drugom i na tome profitira. Očigledno mu je neobično da postoje ljudi koji imaju samo jednu stranku.
Demokratska stranka zato upozorava gospodina Jokića da se ponaša pristojno. Takođe ga pozivamo i da pokaže bar malo hrabrosti i sednice vodi nepristrasno čak i kada je u pitanju njegov omiljeni odbornik Bradić. Nije teško biti fin (i hrabar).
