Usvajanjem Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika 2006. godine, oblast maloletničkog pravosuđa regulisana je u skladu sa međunarodnim standardima i propisima, ali i dalje nije prioritet u našoj državi. Zakon nije zaživeo u punom obimu i primena je otežana jer država nije u potpunosti obezbedila institucionalnu podršku pa je stoga i znatno veća pažnja od strane medija i međunarodnih institucija, navodi se u Izveštaju o stanju ljudskih prava maloletnika u institucijama izolacije koji su sačinili članovi tima za monitoring valjevskog Odbora za ljudska prava.
Tim za monitoring, koji su činili lekar, psiholog, advokat, dipl.pravnik, magistar prava i penzionisani načelnik službe obezbeđenja, je u okviru projekta “Ljudska prava maloletnika u pritvoru” tokom 2010/11. godine, obišao šest pritvorskih jedinica. Prilikom obilaska, najviše pažnje posvećeno je postupanju sa pritvorenim maloletnicima, smeštaju, ličnim pravima, merama prinude, disciplinskim merama, načinu evidentiranja i zdravstvenoj zaštiti.
Iz obimnog izveštaja koji je objavio Odbor za ljudska prava iz Valjeva u publikaciji “IZVEŠTAJ O STANJU LJUDSKIH PRAVA MALOLETIKA U INSTITUCIJAMA IZOLACIJE”, izdvajamo samo neke zanimljivosti:
– Jedan od najvećih problema u postupanju sa maloletnim licima uočen je u neadekvatnom smeštaju.
– Ustanove koje su namenjene za smeštaj pritvorenih maloletnih lica uglavnom ne poseduju potrebne kapacitete, ali ni kadrove.
– Zbog prevelikog broja pritvorenih lica po srpskim zatvorima, neretko se dešava da u pritvorskoj jedinici maloletna lica nemaju svoj krevet kao i da nisu odvojena od punoletnih pritvorenika, što nije u skladu sa zakonskim odredbama.
– U anketi koja je sprovedena među maloletnim pritvorenicima, 62% je reklo da ne dobijaju dovoljno hrane i da je neukusna.
– Pritvorenici nisu obavešteni o svojim pravima, a ne poklanja im se ni pažnja u smislu edukacije. Prema praksi Evropskog suda neophodno je da pritvor prema maloletniku ima vaspitno i edukativno delovanje.
– Organizacija i sprovođenje zdravstvene zaštite u svim ustanovama zasnovano je više na dobroj volji i optimizmu zaposlenih, nego što su to uslovi u kojima rade. Opremljenost ustanova je solidna i uočava se napredovanje, kao što je to slučaj sa Okružnim zatvorom u Novom Pazaru. Izuzev u Pritvorskoj jedinici CZ u Beogradu gde se medicinska
dokumentacija vodi elektronskim putem, u ostalim ustanovama nema mogućnosti provere anamnestickih podataka pritvorenika.
– Članovi Tima za monitoring ustanovili su i da su higijenski uslovi na minimumu, da su najviše izraženi u pritvorskoj jedinici Okružnog suda u Novom Sadu, a posledica su višestruko povećanog broja pritvorenika u odnosu na smeštajni kapacitet. Ishrana se uglavnom sprovodi u skladu sa mogućnostima ustanove.
– Ne postoji jednoobrazan način vođenja evidencije pritvorenika koje se uglavnom vode na zastareo način, mada se kao primer dobre prakse može izdvojiti Okružni zatvor u Novom Pazaru i Okružni zatvor u Beogradu koji jedini ima unapređen sistem evidencija elektronskim putem.
– U postupcima sa maloletnim prestupnicima u policiji i Višim sudovima rade osobe koje imaju potrebno stručno znanje i sertifikate, ali se javlja problem kadrovske popunjenosti i materijalno-tehničke opremljenosti.
– Nedovoljan broj i struktura zaposlenih je problem i u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Dobro funkcionisanje tih ustanova prvenstveno je zasnovano na požrtvovanju samih zaposlenih koji rade bez godišnjih i nedeljnih odmora ili u dve smene, što jeste za svaku pohvalu ali je i neodrživo na duži period jer se time krše prava iz radnog odnosa zaposlenih.
Usvajanje Strategije za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u RS u periodu od 2010-2015. prvi je korak ka rešavanju problema u ovoj oblasti. Zakon predviđa i primenu alternativnih krivičnih sankcija poput vaspitnog naloga, čija je primena na veoma niskom nivou. Alternativne sankcije podrazumevaju vid društveno-korisnog rada koji se realizuje na lokalnom nivou. Tu je neophodno da se ostvari saradnja sa javnim preduzećima na lokalnom nivou i samim lokalnim samoupravama. Iako postoji dobra volja da se primene ove mere, nedovoljna je informisanost samih sudija i tužioca sa svim mogućnostima alternativnih sankcija.
Kada je u pitanju rad pripadnika policije sa maloletnim učiniocima krivičnih dela i maloletnicima oštećenim u krivičnom postupku, nije uočeno sistematsko kršenje ljudskih prava, tako da nema velikih odstupanja od zakonskih propisa kada su u pitanju maloletnici lišeni slobode, te se može oceniti da je rad policije najbolje organizovan u sistemu maloletničkog pravosuđa.
U cilju monitoringa rada viših sudova i sudske prakse maloletničkog pravosuđa, Odbor je poslao zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u 25 Viših sudova od kojih je 15 dostavilo tražene informacije, sedam je odgovorilo da ne mogu ili ne žele da dostave tražene podatke, a tri Viša suda nisu se oglasila povodom zahteva.
Monitoring je sproveden tokom 2010. godine i u prvoj polovini 2011.g. u saradnji sa Ministarstvom pravde RS, Ministarstvom unutrašnjih poslova RS, Ustanovama okružnih zatvora Novi Pazar, Kruševac, Novi Sad i Beograd, KPZ za žene Požarevac i KPZ za maloletnike – Istražno odeljenje u Valjevu.
ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA VALJEVO
Tel/faks 014/233-390; 292-580
odbor@open.telekom.rs
www.odbor.rs
Kontakt osobe za eventulne dodatne informacije:
Ivana Šaković dipl.pravnik – član tima 064/164-24-53
Mr. Dragan Obradović (biv.predsednik Okružnog suda Valjevo ) 064/623-17-01
Dr.Jasmina Lukić – lekar 063/868-33-29
Saša Aleksić advokat – 066/347-727
