Nezavisni državni organi i rukovodioci nezavisnih državnih institucija s nadležnostima u oblasti borbe protiv korupcije i zaštite prava građana izrazili su zabrinutost zbog pojave da se preporuke, odluke, mišljenja i drugi akti nezavisnih kontrolnih tela nedovoljno uvažavaju i izvršavaju i apelovali na organe vlasti da takav stav bez odlaganja promene.
Istakli su i neophodnost lične odgovornosti javnih funkcionera i državnih službenika za učinjeno i rečeno, koju ne može zameniti ni autoritet političke stranke ni organa u kome rade.
Poverenik za informacije Rodoljub Šabić kaže da u više od dve trećine slučajeva državni organi daju informacije kad on zatraži njihovo izjašnjenje. U preostaloj trećini slučajeva on mora da donosi rešenja i najveći deo njih se izvršava. Više od 90 procenata intervencija poverenika daju rezultat. Ali, postoji između 100 i 150 rešenja koja nisu izvršena i taj broj se održava. I tu postoji, po zakonu, predviđena obaveza Vlade Srbije da u slučaju potrebe obezbedi izvršenje rešenja, što ona ne radi. To je gotovo poziv na kršenje zakona – ističe Šabić. Druga obaveza izvršne vlasti je, kako kaže, pokretanje prekršajnih postupaka protiv lica koja krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama, i ona se izvršava jedva simbolično. Broj ljudi koji su počinili prekršaje meri se hiljadama, procesuirano je možda 200, a kažnjeno je nekoliko desetina, objašnjava Šabić.
Zaštitnik građana Saša Janković kaže da broj pritužbi koje se šalju ovoj instituciji umnogome prevazilazi njene kapacitete.
Predsednica Parlamenta Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović istakla je značaj saradnje parlamenta i nezavisnih tela i organa.
Nepostojanje i loši uslovi za rad gotovo svih nezavisnih institucija, ugrožava ostvarivanje ciljeva zbog kojih su te institucije osnovane, uprkos značaju koji im se deklarativno daje.
