Odnos veronauke i građanskog vaspitanja po zastupljenosti u školama u Srbiji je u proseku pola-pola. U nekim sredinama na veronauku ide tek 30 odsto dece dok je u centralnom delu Srbje taj procenat veći. Stručnjaci ocenjuju da su neprilagođeni udžbenici i neadekvatan nastavni kadar glavni uzrok što veronauka gubi trku s građanskim vaspitanjem. Od uvođenja veronauke u škole javio se i problem ko će pisati udžbenike, pa smo na kraju dobili udžbenike koji nisu prilagođeni uzrastu dece.
U prvom razredu, umesto dece, za veronauku ili građansko vaspitanje opredeljuju se roditelji. Za koji će se predmet deca kasnije odlučiti, isključivo zavisi od nastavnika i njihove mogućnosti da zainteresuju đake.
Godinama je veronauka bila stvar kućnog vaspitanja. Njeno izvođenje iz porodice i vraćanje u škole, posebno onako kako je to učinjeno u Srbiji, predstavlja mač sa dve oštrice.
Đačka psihologija kaže da sve što je obavezno izaziva otpor. Tako iskustva iz Republike Srpske, gde je veronauka već nekoliko godina obavezan predmet, govore da učenici sve više beže sa časova verske nastave, da interesovanje opada, a đaci pokazuju slabiji uspeh.
U mnogim školama nastavnici koji nemaju pun fond časova predaju građansko vaspitanje, tako da su oni u prilici da rade mali marketing kod učenika, dok veroučitelji obično dolaze sa strane i nisu u istom položaju. To je doprinelo da građansko vaspitanje bude zastupljenije.
