Polja ambrozije okružila su naš grad a ovaj korov, kome se pripisuje da je izazivač ozbiljnih alergija kod osetljivog stanovništva, sve češće se može naći i u stambenim četvrtima grada . Sa predstavnicima Zavoda za poljoprivredu obišli smo parcelu strništa u blizni grada gde je ova korovska biljka preovladala u odnosu na ostale korove na parceli.
Kada je u pitanju suzbijanje ambrozije postoje dva načina mehaničko uništavanje i to čupanje iz korena a u slučaju većih površina napadnutih ovim korovom preporučuje se košenje. Kosi se pre cvetanja ambrozije, i to do 5 cm od zemlje. Velike površine i površine pod poljoprivrednim kulturama treba tretirati sa određenim sredstvima.
Ambrozija raste veoma brzo na kultivisanom, obradivom zemljištu kao korov, sprečavajući razvoj drugih biljaka. Prilagodljiva je i raste uz sve useve, u povrtnjacima i vinogradima. Izuzetno je plodna i svaka biljka daje 25 do 150 hiljada semenki, koje zadržavaju klijavost i do 39 godina. Zato je i teška borba koju poljoprivredni radnici vode protiv nje.
Osim što je štetna kada raste među usevima, mnogo je veća šteta što se smatra da je oko 10 posto stanovništva alergično na njen polenov prah. Svaka biljka proizvede oko sto miliona zrna polena svake godine, a već 20 do 30 u kubnom metru vazduha može izazvati alergijsku reakciju i simptome rinitisa. U pojedinim predelima pri cvetanju ambrozije čak i 90 posto ljudi pokazuje alergijske reakcije.
