Pomeranjem kazaljki za jedan sat unapred, u nedelju, 30. marta ujutru, u Srbiji će početi takozvano letnje računanje vremena. Prema važećem zakonu, letnje računanje vremena u Srbiji počinje poslednje nedelje u martu, tako što se satovi u dva pomeraju na tri sata, a završava se poslednje sedmice u oktobru.
Letnje računanje vremena prvi put je u nas uvedeno 27. marta 1983. godine. Do 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pretprošle godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno sa vremenom u Evropskoj uniji.
“Službeno vreme” u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća nazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena se određuju na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 70-ih godina, čime se “produžava” dan, omogućuje ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države.
Na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje u martu, ili prve nedelje u aprilu.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a dosad je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
Od 2002. godine EU, kao i ostale zemlje u Evropi, su odredile da početak letnjeg vremena bude poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru.
Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut od severne.
Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla prelaziti na izraelsko letnje vreme.
Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog “produženja” dana, jer smatraju da prirodu ne treba “mučiti”, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
