1241. – Mongolski konjanici pod komandom Batu Kana, unuka Džingis Kana, potukli su nemačke tevtonske vitezove u bici kod Legnice u Šleziji.
1483. – Umro je engleski kralj Edvard IV, vodja dinastije Jork u gradjanskom “Ratu dveju ruža” protiv pristalica dinastije Lankaster.
1553. – Umro je francuski pisac Fransoa Rable, najznačajnija ličnost francuske renesanse, humanista čiji je osnovni stav, pantagruelizam, ljubav prema punom životu, duhovnom i telesnom. Pisao je virtuozno, s ogromnim jezičkim bogatstvom.
1588. – Umro je italijanski slikar Paolo Veroneze, jedan od najznačajnijih predstavnika venecijanskog slikarstva.
1626. – Umro je engleski filozof i državnik Frensis Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji. Suprotstavljajući se neplodnosti sholastičkog mišljenja, izgradio je opšti plan za obnovu nauke.
1683. – Francuski istraživač Rober Kavelije, Sjer de La Sal proglasio je prostranu teritoriju u Americi posedom Francuske, nazvavši je Luizijana u čast kralja Luja XIV.
1821. – Rodjen je francuski pisac Šarl Pjer Bodler, jedan od najvećih lirskih pesnika 19. veka.
1872. – Rodjen je francuski državnik Leon Blum, vodja Socijalističke stranke od osnivanja 1920, predsednik vlade Narodnog fronta 1936. i 1937. i u martu i aprilu 1938, prvi socijalistički premijer Francuske od 1870.
1928. – U Turskoj je u okviru reformi Kemala Ataturka islam prestao da bude državna religija.
1933. – Rodjen je francuski filmski glumac Žan Pol Belmondo, nosilac glavnih uloga u gotovo svim važnijim filmovima francuskog “novog talasa” šezdesetih godina 20. veka.
1940. – U Beogradu je održan Prvi kongres studenata Jugoslavije, na kojem je 127 delegata Beogradskog, Zagrebačkog i Ljubljanskog univerziteta deklaracijom odlučno osudilo imperijalistički rat i izrazilo spremnost studenata i omladine da, zajedno s narodom, nastave borbu protiv uvlačenja zemlje u rat.
1940. – Nemačka je u Drugom svetskom ratu bez objave neprijateljstava napala Norvešku i Dansku.
1959. – Umro je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt, jedan od tvoraca moderne funkcionalne arhitekture.
1977. – Posle 38-godišnje zabrane pod diktaturom Fransiska Franka, legalizovana je Komunistička partija Španije.
1988. – Li Peng je imenovan za premijera Kine.
1991. – Parlament Gruzije je jednoglasno usvojio Deklaraciju o nezavisnosti od ŠSR, posle referenduma na kojem se 97 odsto gradjana izjasnilo za nezavisnu Gruziju.
1993. – Generalna skupština Ujedinjenih nacija primila je u članstvo svetske organizacije Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju.
1995. – Predsednik Alberto Fuhimori dobio je drugi petogodišnji mandat, na prvim mirnim predsedničkim izborima u Peruu od 1980.
1999. – Avioni NATO su prilikom napada sa šest raketa na fabriku automobila “Zastava” u Kragujevcu ranili najmanje 126 radnika koji su kao “živi štit” čuvali proizvodne pogone.
1999. – S teritorije Albanije artiljerijom je napadnuta karaula Vojske Jugoslavije “Košare”, u prvom u nizu bezuspešnih pokušaja terorističke “Oslobodilačke vojske Kosova” da, uz učešće jedinica albanske armije i vazdušnu podršku NATO, izvede kopnenu invaziju na Kosovo i Metohiju.
2002. – Parlamenti Srbije i Crne Gore prihvatili su sporazum o ukidanju Savezne Republike Jugoslavije i stvaranju labavog saveza Srbije i Crne Gore koji su, uz posredovanje Evropske unije, 14. marta potpisali predsednici Jugoslavije i Crne Gore Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, premijeri dveju republika Zoran Đindjić i Filip Vujanović i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.
2003. – Američke okupacione snage ovladale su centrom Bagdada.
2004. – Vlada SAD je, godinu dana posle pada Bagdada, ukinula zabranu prodaje oružja Iraku “za policijske snage i buduću iračku vojsku”.
posle pada Bagdada, ukinula zabranu prodaje oružja Iraku “za policijske snage i buduću iračku vojsku”.
@@@
