Zavod za zaštitu spomenika kulture

1884. knez Aleksandar Karađorđević doneo ukaz o zabrani rušenja razvalina starih gradova i zamaka. To je nešto čime se Srbija može pohvaliti da je u to doba imala pravni akt kao potvrdu zaštite svoje kulturne baštine. U Srbiji danas ima oko 2000 spomenika kulture, na području koje pokriva Zavod za zaštitu spomenika je oko 233, a u samoj valjevskoj opštini 104 kulturna dobra, što utvđena, što evidentirana. I tokom ove godine Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjevo radio je na zaštiti mnogih spomenika, ne samo ne teritoriji Valjeva, već i na području opštine Šabac i Loznica.
– Trenutno je u toku velika rekonstrukcija spomenika na Gučevu, završavaju se radovi na sanaciji crkve u Čokešini, a obezbeđena su i sredstva za rekonstrukciju ikonostasa u ovoj crkvi. U opštini Šabac biće rekonstruisan ikonostas u Sabornoj crkvi Sv. Petra i Pavla i započeli su radovi na sanaciji šabačke tvrđave. Pored kule Nenadović gde ovoih dana započinju radovi, završeni su radovi na restauraciji spomenika na Brakovačkom visu, u toku su radovi na restauraciji i konzervaciji najbližeg parternog uređenja kod spomenika Borcima Revolucije i manji radovi biće izvedeni u Spomen parku na Petom puku. U opštini Lajkovac privode se kraju radovi na konaku u Bogovađi i Spomen-kosturnici u Ćelijama, kaže Vesna Ćirić, direktorka Zavoda za zađtitu spomenika kulture.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku koje finansira boračke spomenike ima u planu da u dogovoru sa Zavodima obezbede staraoce tih kompleksa i nekoga ko će to da održava. U dogovoru sa JP Vidrak u program održavanje biće uvršteni Vojničko groblje, spomen park na Petom puku i prostor oko spomenika Borcima Revolucije.
Srbija ima nesreću da je dosta uništeno kroz ratove i sukobe, a danas je prisutno i siromaštvo države koja ne može da stane iza svih spomenika kulture, da pronađe materijalna sredstava, a znatan broj nalazi se i u privatnom vlasništvu.
-Ja se nadam da će trend ulaganja u zaštitu spomenika kulture. Dugo se Zavod pojavljivao kao neko ko samo izdaje uslove za projektnu dokumentaciju, a ovo sada je već drugi vid zađtite, mnogo potrebniji, pa po cenu da se za neke objekte koji su dobijali odluke i skine zaštita. Naročito vlasnici privatnih objekata pod zaštitom imaju utisak da ih to koči, da ne mogu da se razvijaju. Zaštita mora biti fleksibilnija, treba preispitati sve odluke, ali to nije stvar koju radi Zavod, to se radi na mnogo višem nivou.
Mogućnosti skidanja zaštite u Tešnjaru neće biti, kaže Vesna Ćirić, jedina mogućnost je da se razmatra smanjenje zaštićene zone, ali to mora da se sporovede kroz zakonsku regulaciju. Tu spada izrada Regulacionog plana koji mora da donese Opština Valjevo.
– Tešnjar je od izuzetnog značaja i njegova zaštita je u nadležnosti Republičkog zavoda. Oni su tu jako strogi, ali ne bez razloga. Koliko god se to nekome svidelo ili ne, Tešnjar je jedna vredna kulturno-istorijska celina, sada je jedinstvena u Srbiji i treba je zaštititi na pravi način.
Sve države razvijaju strategiju zaštite kulturnog nasleđa gotovo na nivou odbrane države. Ako nas ne bude na kulturnoj mapi sveta neće biti ni traga o našem postojanju.
vo na nivou odbrane države. Ako nas ne bude na kulturnoj mapi sveta neće biti ni traga o našem postojanju.
@@@