Kula Nenadović danas je jedan od simbola Valjeva. Svi koji dolaze u Valjevo ili prolaze, primećuju Kulu Nenadović. Napravljena je tokom prve polovine 1813. godine i podigao ju je nekadašnji komadant valjevske nahije i drinske granice, a u to vreme popečitelj unutrašnjih poslova Jakov Neneadović zajedno sa svojim sinom Jevremom. Kula je napravljena od ostatake jedne starije valjevske kule koja se nalazila na ušću Gradca u Kolubaru gde se sada nalazi stadion Krušik.
Njena osnovna namena bila je da bude barutana, za vojsku raspoređenu u široj okolikolini Valjeva.
Oko kule u to vreme postojalo je i utvrđenje. Ceo današnji plato sa nasipima ostaci su tog utvrđenja. Bedemi u to vreme nisu bili kameni već od zemlje i balvana i oni su opasivali kulu i pravili plac oko nje.
Posle kraha države nakon Prvog srpskog ustanka 1813. Kula Nenadovića menja gospodara pa se umesto srpskih sada tu nalaze turske jedinice. U proleće 1815. godine. u vreme početka Drugog srpskog ustanka kula je sa svojim utvrđenjem bila centar turske odbrane prilikom srpskog osvajanja varoši.
Nakon petnaestodnevne opsade, Turci su napustili utvrđenje i prepustili je oslobodiocima. U podrumu kule zatečen je veliki broj zarobljenika i tada je Sima Nennadović naredio da se kula zapali. Izgorela je drvena konstrukcija, a kameni zidovi ostali su da stoje narednih nekoliko decenija.
Međutim, kula neće ostati u ruševinama dugo. 30-tih godina XIX veka nju će obnoviti knez Miloš Obrenović i vratiti joj prvobitnu namenu.
Ona ponovo postaje mesto sa kojeg se kontrološe prilaz Valjevu, ali i siguran nagacin za čuvanje naoružanja. Toj svrsi je služila još par decenija da bi potom napuštena počela polako da propada.
50-tih godina XX veka sa pojačanim aktivnostima na zaštiti spomenika kulture koji je propisao tek doneti Zakon, oko kule su stavljeni čelični prstenovi sa ciljem da se utegnu već uveliko trošni zidovi i na tome se stalo, koko se očekivalo samo privremeno, dok se ne nadju sredstva za potpunu rekonstrukciju i dovođenje kule u neku namenu. To privremeno stanje trajalo je dotovo polovinu veka.
– Lepa je vest da smo konačno prikupili oko 80 odsto potebnih sredstava za rekonstrukciju Kule Nenadović i da ćemo sa radovima početi u drugoj polovini septembra. Najviše sredstava izdvojilo je ministarstvo kulture, kaže Vesna Ćirić direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Radovi na rekonstrukciji Kule Nenadović počinju relativno kasno, polovinom septembra i to su prvi i najosnovniji statički radovi koji će sprečiti dalje urušavanje kule.
Prilazno i parterno uređenje ne spada u domen Zavoda za zaštitu spomenika pa bi taj deo trebalo bi da urade grad i Direkcija, ali će Zavod sa svoje strane pomoći koliko je to moguće da se iznađu i dodatna sredstva.
kcija, ali će Zavod sa svoje strane pomoći koliko je to moguće da se iznađu i dodatna sredstva.
@@@
