Nastavljajuci ciklus koji je zapocet koncertima povodom dana skole u sali Muzicke skole Zivorad Grbic
Na sajtu narodna knjiga istakla je listu najprodavanijih knjiga od 15 do 25. maja što znači da su ova dela kao najtraženija ujedno i najbolja.
U galeriji 34 danas je svecano otvorena izlozba radova ucenika osnovnih skola, pod nazivom Majski likovni salon.
U toku manifestacije Beli narcis na Divčibarama je u spomen desetogodišnjice početka gradnje crkveno kulturnog centra na Divčibarama promovisana i duhovno turistička monografija.
U sredu 1 juna odrzan je zajednicki koncert Irine Vasiljevic-violoncelo i Martine Dimic-violina. U petak 3 juna odrzan je solisticki koncert Dragan Sredojevic-violina.Na programu ce biti dela Baha,Hendla,Tartinija,Krajslera,Gluka,Sarasatea.
Dragan Sredojevic rodejen je 22 avgusta 1990 godine u Valjevu.Violinu svira od svoje 6 godine.Osnovno muzicko obrazovanje stekao je u pravo u muz.skoli Živorad Grbić,a sada je djak I razreda srednje muzicke skole Mokranjac u Beogradu u klasi prof.Vladimira Markovica.Na republickim i medjunarodnim takmicenjima i festivalima osvajao je najvisa priznanja.
Kao klavirski saradnik na koncertu je nastupila Milica Tanaskovic rodjena 1981 g.u Pančevu gde je završila osnovnu muz.školu.Završila je i srednju muz.školu Kosta Manojlović u Zemunu.Studdirala je na FMU u BeograduA TRENUTNO JE APSOLVENT NA ODSEKU ZA ČEMBALO .Osvojila je veći broj nagrada u zemlji i inostranstvu.Učestvovala je na tribinama moderne umetnićke muzike i svirala u orkestru na FMU.Odrzala je veliki broj solističkih i koncerata kamerne muzike.Trenutno radi kao klavirski saradnik u u muzičkoj školi MOKRANJAC.
U pitanju su, na prvom mestu, Dekodirani Da Vinčijev kod- , Eva Luna- Izabela Aljende, Grimzive i bele latice- Majkl Faber, Kako se obogatiti- Donald Tramp i Um žene- Helen Fišer. Svetski hit- roman Da Vinčijev kod autora , jedna je od najčitanijih knjiga u mnogim delovima sveta, prodata u preko sedam miliona primeraka. Budući da se u ovom romanu otvoreno napada hrišćanstvo s tvrdnjom da je Isus bio običan čovek oženjen Marijom Magdalenom. U pripremi je i filmska adaptacija koju režira oskarevac Ron Howard. Mi vam toplo preporučujemo ova dela.
U svom trećem romanu EVA LUNA Izabela Aljende oživljava svoju zemlju kroz sećanja i maštu. Glavna junakinja ove knjige, koja prosto pleni, zapravo je nostalgični alter ego same autorke, koja samu sebe doslovno naziva kradljivicom priča, u kojima u stvari i prebiva tajna života i samog sveta. Eva Luna pretvara svoj život u tragikomediju.
Kako se obogatiti- Poznati bogataš i javna ličnost izlaže svoje shvatanje sveta i uspeha u njemu. Donald Tramp u ovoj knjizi predlaže kako mudro ulagati, efikasno vodite posao, zaposliti, motivisati i otpustiti radnike, a uz to voditi porodični život.
U knjizi Um žene-autor dočarava kako će našši životi izgledati kada žene u potpunosti ispolje sve pozitivne osobine svoga pola, i kada počnu, ruku podruku s muškarcima, rešavati najkompleksnije probleme naššeg doba. Žene će zarađivati velike svote novca, postaće državni lideri. Njihova osećajnost i toplina pomoći će da se iskorene psihičke bolesti savremenog društva. U ljubavi i braku, one će omogućiti rađanje drugačijih veza i osećanja… Budućnost pripada ženama, ističe Helen Fišer.
Grimzive i bele latice- Čuvena londonska prostitutka, veruje da može promeniti svoj život nabolje. U slobodno vreme ona piše nasilničke, pornografske knjige o muškarcima. Vilijam Rekmen je nemirnog duha, ne voli konvencije i pokušava da pobegne od stega koje mu nameće očev biznis sa parfemima. Kada se njih dvoje upoznaju, ona dobija krila, ali pokušava da izbalansira između svoje finansijske sigurnosti i opasne pozicije u kojoj se našla, dok Rekmen biva potpuno opčinjen kako njenom lepotom, tako i bistrinom uma i ljubavi prema knjigama.
U galeriji 34 danas je svecano otvorena izlozba radova ucenika osnovnih skola, pod nazivom Majski likovni salon. Na ovogodisnjem salonu predstavljeno je 72 rada iz 7 gradskih i 3 seoske skole. Raznovrsnost ideja i tema kao i bogatstvo tehnika pri izradi radova, postaje vec stalna vrednost Majskog likovnog salona.
Ova izlozba je potvrda da nas grad ima znacajan broj mladih likovnih talenata kojima treba stvarati uslove i omogucavati da snagu kreativnosti koju nose, pokazu na pravi nacin. Izlozba je otvorena do 8 juna u terminima od 10 do 12 i od 18 do 20 casova. Organizator izlozbe je Omladinski centar Valjevo.
U toku manifestacije Beli narcis na Divčibarama je u spomen desetogodišnjice početka gradnje crkveno kulturnog centra na Divčibarama promovisana i duhovno turistička monografija.
Monografija je štampana s blagoslovom njegovog preosveštenstva episkopa šabačko- valjevskog Lavrentija. Na početku je opisana planina Maljen i Divčibare, žitije Pantelejmona, sv. Petke, Paraskeve, sv. Vasilija Ostoškog, sv. Vasilija Žičkog i Ohridskog, ideja o izgradnji i izgradnja hrama svetog Pantelejmona, mošti i relikvije………. Izdavač je crkvena opština Divčibare, urednik protojerej Stojadin Pavlović, priprema Stojadin Pavlović i novinar Slobodan Raković. Sadržaj monografije se nalazi na 70 strana. Za sada je odštampano 1.000 primeraka.
U okviru “Dani dečije kulture” u utorak 07. juna izvedena je predstava “Garavi sokak” po tekstu Miroslava Antića u režiji Katarine Vićentijević. Interperetator je bila srednja grupa polaznika škole glume i kulture govora omladinskog centra, na čelu sa glumicom Katarinom Vićentijević.
U domu kulture će u utorak biti premijerno izvedena predstava “U plavilu strasti” rađena po komadu Ivana Lalića, a u režiji Dragoslava Parezanovića.
U Parizu je počeo prvi festival srpskog filma. Prvo je prikazan najstariji sačuvan srpski film Krunisanje kralja Petra I Karađorđevića, snimljen 1904. godine, a restauriran 1992. predsednik festivala je Miki Manojlović.
Miroslav Mika Antić je kroz garavi sokak rekao sve što nije smeo kroz drugu poeziju. Za to je upotrebio rome, jer biti ciganin znači biti slobodan, pa je kroz njih saopštio neke poruke koje se odnose na sve ljude. Glumica Katarina Vićentijević, već nekoliko godina uspešno vodi školu glume i kulture govora, u njoj osnovno znanje za bavljenje ovim vidom umetnosti dobila su mnoga deca.
Reč je o komediji za koju je Lalić 1995. godine dobio Nušićevu nagradu. Predstavu je uradila grupa od 11 mladih. Glavne uloge tumače Adriana Gavrilović, Katarina Gugtović, Višnja Matić, Miloš Antić, Nenad Pavlović, Ivan Jovanović i Dragoslav Parezanović………………………………………Grupa mladih glumaca, na čelu sa Dragoslavom Parezanovićem je tokom 2004 godine uradila predstavu “Tetku ti tvoju” koja je za valjevsku publiku prvi put odigrana 15. marta iste godine, a potom su usledile reprize i gostovanja po Beogradskim pozorištima. Premijera predstave “U plavilu strasti” zakazana je za utorak 14 jun u 20 casova.
Počasni predsednik je knez Aleksandar Karađorđević [sin kneza Pavla i knjeginje Olge] koji živi u Parizu. U konkurenciji su filmovi: Jesen stiže dunjo moja” Ljubiše Samardžića, “Kad porastem biću kengur” Radivoja Andrića, “Sjaj u očima” Srđana Karanovića, “Sivi kamion crvene boje” Srđana Koljevića, “Profesionalac” Dušana Kovačevića i “Pad u raj” Miloša Radovića.
Na programu je i retrospektiva srpskog filma, kao i retrospektiva filmova Gorana Paskaljevića. Publika je prve večeri videla i dva kratka filma mladih srpskih reditelja – Beži zeko, beži” Pavla Vučkovića i Dragana Nikolića [osvajača nagrade za najbolji st
udentski film na prošlogodišnjem festivalu u Kanu] i Luda kuća Irene Bilić.
Festival su finansijski podržali Ministarstvo kulture i Nacionalni centar za kinematografiju Francuske, a iz Srbije ministarstva kulture, dijaspore i trgovine i turizma, Ministarstvo inostranih poslova SCG, Skupština grada Beograda i Jugoslovenska kinoteka. Festival je organizovan u želji da se pomogne razvoj srpskog filma u svetu.
Na tradicionalnom Međunarodnom TV festivalu „Zlatni prosjak“, koji se od 8. do 11. juna održava u Košicama, u Slovačkoj, sa svojim kratkim filmom predstaviće se Tatjana Manojlović, novinarka RTS-a, dopisništva u Valjevu. Kratki film „Snežana i jedna priča“ uvršten je u zvaničnu selekciju, jer se bavi tragičnom ljudskom pričom, što je i tema ovog festivala. Film „Snežana i jedna priča“ inspirisan je emisijom o nasilju nad ženama, u okviru serijala „Zrno poštovanja“ čiji je autor Tatjana Manojlović.
br />
@@@
