– Čovek postom počinje svoj put oboženja. Trpeza nije puko jedenje nečega, već je punoća življenja koja se ovaploćuje pre i posle obroka molitvom. A ta molitva nije podaničko iskazivanje lojalnosti. To je odgovor ljubavi na ljubav, blagodarnost za dobijeni poklon i uzvraćanje tog poklona. Tako je i trpeza blagoslovena ne samo plodovima koji su na njoj, već su blagosloveni i oni koji su oko trpeze. Iz toga proizlazi da jedenje nije samo biološka stvar, nego i ritualna i kultna. Ona ima svetoduhovsku dimenziju – kaže protojerej Stojanović.
– Na stolu je dar Božji koji treba podeliti sa drugima kao što se deli voda i vazduh. Samo na taj način oko takve trpeze se učimo sabornosti. A čovek u procesu oboženja preko posta postaje pobožan, što znači po Bogu postupa. Zbog toga lepota pravoslavlja baš leži u postu jer je post sredstvo, a ne cilj .
Šesta nedelja je Cvetna, a ime je dobila po cveću i zelenim grančicama koje su deca i odrasli bacali pred Hrista kad je ulazio u Jerusalim.
Sveto Jevandjelje slikovito prikazuje ulazak naseg Gospoda i Spasa Isusa Hrista u Jerusalim. Hristos je najprije vaskrsao Lazara iz mrtvih; odrzana je oprostajna vecera u Vitaniji. Masa naroda je dosla da vidi Hrista i Lazara.
Ulaskom Hristovim u Jerusalim zaista i zapocinje ostvarenje carstva Njegovog, ali to nije ustolicenje na zemaljski presto sa naoruzanom vojskom vec carstvo ljubavi i mira koje ce da zavlada u srcima ljudi, zena i bezazlene dece.
Hristos nije dosao u Jerusalim da bude proglasen za cara zemaljskog vec da strada za nas. Zato i Cvetnu nedelju treba da sagledavamo u odnosu na Veliki petak i na Vaskrs. U tom smislu, o Hristu se sadrzajno govori u znacajnim molitvama Strasne nedelje. Molitva Pravoslavne crkve, koja se cuje ovih dana za vrijeme sluzbi, najbolje oslikava ovaj dogadjaj: ne nedelje. Molitva Pravoslavne crkve, koja se cuje ovih dana za vrijeme sluzbi, najbolje oslikava ovaj dogadjaj:@@@
