TELEVIZIJSKA ZAVISNOST
Serije i filmovi vecinom imaju srecan završetak,
junaci su lepi, spretni i hrabri, što je cesto u stvarnom životu nerealno, pa je gledaocima posebno primamljivo. – TV kao dadilja
Sudeci po anketama, gradani sve više gledaju televiziju, jer, kažu, u nedostatku novca to im je jedina rekreacija. Niko ne haje kako to utice na zdravlje, a posebna opasnost vreba mladu generaciju, koja nema izgraden kriticki stav prema onome što gleda. Pred TV-ekranom radni covek provede oko tri sata, ili gotovo pola slobodnog vremena, što je više od bilo koje druge aktivnosti. To znaci da ce neko ko doživi 75 godina, devet potrošiti na gledanje televizije. Nezaposleni, domacice i deca i više od toga. A šta sve se može uraditi za to vreme!
Amerikanci, koji najviše sede pred ekranom, izracunali su da dete koje prosecno dnevno gleda dva do cetiri sata TV-programa, do kraja osnovne škole vidi više od 8.000 ubistava ili više od 100.000 drugih nasilništava. Do 18. godine videce 200.000 scena nasilja, a medu njima 40.000 ubistava. Brojna istraživanja pokazala su da je televizijsko nasilje povezano s agresivnošcu i nasiljem u stvarnom životu.
Gledanje televizije problematicno je zbog manje fizicke aktivnosti, ali i grickalica koje su nadohvat ruke, što rezultira neželjenom debljinom, koja može da izazove razlicite zdravstvene probleme – srcana oboljenja i dijabetes. Istraživanja su pokazala da gledanje televizije slabi koncentraciju i kod odraslih i dece, što može negativno uticati na uspeh u školi. Kako je gledanje pasivna aktivnost, deca su manje kreativna, jer retko kada šta pitaju ili analiziraju. Zato strucnjaci ukazuju roditeljima na to da malom ekranu ne prepuštaju ulogu dadilje.
IZJAVA
Idealizovana lepota
Televizija direktno utice na ponašanje mladih kada je u pitanju moda, muzika i film, što nije dobro. Psiholozi kažu da to može da stvori idealizovan tip lepote, kojem pocinju da teže devojcice, pa mogu da se izgladnjuju i razbole. Što se tice ocene o uticaju na agresivno ponašanje, utvrdeno je da gledanje takvih scena donekle slabi otpor i stvara vecu toleranciju prema nasilju u stvarnom životu, medutim, nema sigurnih pokazatelja da direktno stvara nasilno ponašanje kod svih gledalaca mladeg uzrasta.
Mnogo toga što vidimo na TV-ekranu izgleda lepše i lakše nego u stvarnom životu. Junaci su spretni i hrabri, pobeduje pravda, serije i filmovi imaju srecan kraj, što je posebno opasno za decu, koja zbog malog iskustva nemaju kriticki odnos prema onome što gledaju. Zato roditelji imaju veliku odgovornost da pomognu deci u realnoj proceni programa. Ali, kako sve što je na programu nije za svaki uzrast, roditelji moraju odrediti šta deca mogu da gledaju i koliko dugo.
Iako je mali ekran dobar izvor informacija o svetu u kojem živimo, dobro društvo dok smo bolesni, strucnjaci upucuju na oprez, jer problem nastaje kada shvatite da ne bi trebalo toliko vremena sedeti pred ekranom, i kada treba prekinuti ovisnicki odnos. Da bi podstakli na zdraviji život, u Americi su, na primer, u aprilu uveli „nedelju iskljucenog televizora” i bavljenje drugim aktivnostima
t, u Americi su, na primer, u aprilu uveli „nedelju iskljucenog televizora” i bavljenje drugim aktivnostima
@@@
