1547. – U Moskvi je za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV, poznat kao Ivan Grozni, koji je stvorio snažnu centralizovanu državu.
1581. – Engleski parlament izglasao je stroge mere protiv rimokatolika, učvršćujući prevlast nacionalne anglikanske crkve.
1749. – Rođen je italijanski pisac Vitorio Alfijeri, rodoljubivi pesnik i dramski pisac.
1778. – Francuska je priznala nezavisnost SAD koje su vodile rat protiv britanske kolonijalne uprave.
1794. – Umro je engleski istoričar Edvard Gibon.
1864. – U nastojanju da prigrabi Šlezvig i Holštajn, nemački kancelar Oto fon Bizmark pridobio je dotad neprijateljski Beč i dve sile su ultimativno zatražile od Danske da ukine tek izglasani ustav koji je učvrstio njene veze s tim pokrajinama. U ratu koji je ubrzo izbio Danci su poraženi, a sporna vojvodstva pripala su pobednicima.
1891. – Umro je francuski kompozitor Leo Delib, romantičarski stvaralac koji je među prvima komponovao simfonijski balet i razvijao ga do pantomime.
1908. – U Beogradu je otvoren hotel “Moskva”, podignut na mestu gde je bila kafana “Velika Srbija”. Zgradu su projektovali srpski arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.
1920. – U Parizu je održan prvi sastanak Saveta Društva naroda, ali bez učešća SAD, čiji je predsednik Vudro Vilson odlučujuće doprineo stvaranju te međunarodne organizacije. Prethodno je američki senat odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor sklopljen posle Prvog svetskog rata, čime je Vilson dezavuisan, a SAD su trajno ostale van Društva naroda.
1920. – U SAD je uvedena zabrana proizvodnje i prodaje alkohola, što je podstaklo lavinu korupcije i kriminala.
1927. – Umro je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Odigrao je izuzetnu ulogu kao savetnik srpske delegacije na mirovnim pregovorima u Parizu posle Prvog svetskog rata.
1944. – Američki general Dvajt Ajzenhauer postavljen je u Drugom svetskom ratu za glavnokomandujućeg zapadnih savezničkih snaga.
1945. – U Ardenima je pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlij nanesen odlučujući poraz Nemcima na zapadnom frontu, čime je pokopan poslednji pokušaj Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata.
1957. – Umro je italijanski dirigent Arturo Toskanini, snažna umetnička ličnost, izvanredne memorije i izuzetne sugestivnosti, verovatno najveći dirigent 20. veka.
1969. – U centru Praga spalio se češki student Jan Palah u znak protesta što su Čehoslovačku u avgustu 1968. okupirale armije Varšavskog pakta.
1969. – Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima “Sojuz 4” i “Sojuz 5” prvi put u istoriji spojili su dve letilice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.
1979. – Šah Irana Reza Pahlavi napustio je zemlju pod pritiskom islamske teokratije koja je preuzimala vlast.
1987. – Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo je ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire, a funkciju generalnog sekretara preuzeo je Džao Cijang.
1991. – Savezničke snage predvođene SAD započele su u Zalivskom ratu operaciju “Pustinjska oluja” masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu.
1994. – Radikalni crnački Panafrički Kongres odustao je od oružane borbe tri meseca uoči prvi sverasnih izbora u Južnoj Africi.
1998. – U eksploziji metana u rudniku “Soko” u Čitluku kod Sokobanje poginulo je 29 rudara.
1999. – Šef misije OEBS na Kosovu i Metohiji Vilijam Voker optužio je srpske snage da su masakrirale 45 nenaoružanih Šiptara u selu Račak, za koje se ispostavilo da su zapravo pripadnici terorističke “Oslobodilačke vojke Kosova”.
2003. – Američki šatl “Kolumbija” poneo je u svemir prvog izraelskog astronauta, ali se letilica raspala 1. februara pri povratku na Zemlju, što nije preživeo niko od sedam članova posade.
2004. – Ustavni sud Španije zabranio je baskijsku separatističku partiju Batasuna, optuživši je za povezanost s terorističkom organizacijom ETA. Batasuna je prva politička stranka zabranjena u Španiji od 1975. godine. nost s terorističkom organizacijom ETA. Batasuna je prva politička stranka zabranjena u Španiji od 1975. godine. @@@
