>>>- Danas je praznik Sveti Alimpije Stolnik. Rođen je u Andrijanapolju i od malena je bio predan na službu Bogu. Kao đakon, služio je u crkvi u Andrijanapolju kod episkopa Teodora. Sveti Alimpije želeo je da se posveti Bogu i živi u molitvi i usamljeništvu, pa se povukao na jedno jelinsko groblje od kojeg su ljudi bežali zbog demonskih priviđenja. Tu je postavio krst i sagradio hram u čast svete Efimije koja mu se javila u snu. Pokraj hrama podigao je stub, popeo se na njega i tu, u postu i molitvi, proveo 53 godine. Ni podsmeh ljudi, ni zla demonska nisu ga mogla odatle pomeriti. Od svega se ograđivao krsnim znamenjem i imenom Hristovim. Najzad, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceljenja. Oko njegovog stuba podignuta su dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su svetiteljeva majka i sestra, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju. Sveti Alimpije poživeo je sto godina i upokojio se 640. godine, u vreme cara Iraklija. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru na Svetoj gori.

1608. – Rođen je Džon Milton, engleski pesnik, jedan od najvećih u svetskoj književnosti. Posle pogubljenja Čarlsa I, postao je 1649. latinski sekretar Državnog saveta i ostao tu sve do obnove monarhije 1660, kada je bio zatvoren. Miltonov književni rad može se podeliti na tri perioda: u prvom je objavio nekoliko soneta, “Himnu u jutro Hristovog rođenja”, maskeratu “Komus”, elegiju “Lisidas”… Sva ova dela odlikuju se savršenstvom stiha, bogatstvom slika, lepotom pesničke misli i visokim moralnim idealom. U drugom periodu je ostavio poeziju i aktivno učestvovao u političkom životu zemlje. Sem nekoliko soneta, pisao je prozu kontroverznog karaktera, povodom raznih političkih i verskih problema. Najznačajnija dela iz ovog perioda su “Aeropagitika”, pisana u odbranu slobode štampe, “Odbrana engleskog naroda”… U trećem periodu vratio se poeziji. Slep, siromašan i razočaran, spevao je svoja najveća pesnička dela: “Izgubljeni raj”, “Vraćeni raj”, “Samson Agonistes”…

1887. – Rođen je srpski revolucionar i pisac Dragojlo Dudić, organizator ustanka u Drugom svetskom ratu u zapadnoj Srbiji 1941. protiv okupatorske vojske nacističke Nemačke. Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1920, posle čega je često hapšen. Između Prvog i Drugog svetskog rata sarađivao je u više listova i časopisa, uključujući “Radničke novine”, “Rad”, “Narodnu pravdu” i zbornik seljaka pisaca “Za plugom”. U julu 1941. formirao je Kolubarsku partizansku četu, potom je postao komandant Valjevskog odreda, u novembru 1941. izabran je za predsednika Glavnog Narodnooslobodilačkog odbora Srbije, a istog meseca je poginuo u borbi s Nemcima. Njegov “Dnevnik”, važno svedočanstvo o prvim mesecima ustanka u Srbiji, objavljen je 1945.

1905. – Premijerno je izvedena opera “Saloma” Riharda Štrausa u Drezdenu.

1910. – Umro je srpski pisac Laza Kostić, snažna i originalna pesnička priroda, koji je u poeziju uneo nove i smele oblike (jamb) i obogatio srpski književni jezik novim izrazima. Eksperimentator i krčilac novih puteva, bio je začetnik srpske avangardne lirike i napisao je nekoliko pesama koje predstavljaju najviša ostvarenja srpskog romantizma. Istakao se i prevođenjem Vilijama Šekspira i zaslužan je za popularizovanje dela tog velikog engleskog dramatičara kod nas. Dela: lirske pesme i balade, poetične tragedije “Maksim Crnojević”, “Pera Segedinac”, rasprave “Kritički uvod u opštu filozofiju”, “O Jovanu Jovanoviću Zmaju, njegovu pevanju, mišljenju i pisanju”.

1918. – Rođen je Kirk Daglas (pravo ime Issur Demsky), američki filmski glumac ruskog porekla. Dao je izvanredne kreacije nervoznih, ambicioznih i grubih tipova. Filmovi: “Mladić sa trubom”, Šampion”, “Staklena menažerija”, “Grad iluzija”, “Žeđ za životom”…

1967. – Nikolaj Čaušesku postao je predsednik Rumunije.

1978. – Odigrana je prva utakmica ženske profesionalne košarkaške lige (WBL). Igrala je ekipa Chicago Hustle protiv Milwaukee Does-a.

1989. – Umro je srpski stručnjak za ustavno pravo, teoriju države i sociologiju, Jovan Đorđević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Od 1945. je učestvovao u pisanju jugoslovenskih ustava i zakona i bio jedan od glavnih urednika “Arhiva za pravne i društvene nauke”. Dela: “Državno uređenje FNRJ”, “Narodni odbori”, “Ustavno pravo SFRJ”, “Osnovna pitanja federalne države”, “Novo ustavno pravo”.

1992. – Svetska fudbalska federacija priklonila se sankcijama protiv Savezne Republike Jugoslavije i obavestila Fudbalski savez Jugoslavije da reprezentacija Jugoslavije neće moći da učestvuje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u SAD 1994.

reprezentacija Jugoslavije neće moći da učestvuje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u SAD 1994.

@@@

  • vakcinacija

    Danas počinje vakcinacija građana

    Dom zdravlja Valjevo obaveštava javnost da od 8 ujutro, u velikoj sali hotela „Grand“, poč…
  • Paketići za male osnovce

    Opština Mionica je i ove godine za sve učenike mlađih razreda osnovnih škola obezbedila pr…
  • U selu Mionici u Vrujcima plivalo se za Časni krst

    Plivanjem za Časni krst na otvorenim bazenima u Selu Mionici i Banji Vrujci u utorak je ob…
Prikaži još ovjava iz Razno

Оstаvitе оdgоvоr

Vаšа аdrеsа е-pоštе nеćе biti оbјаvljеnа. Nеоphоdnа pоljа su оznаčеnа *

Pročitajte još

Danas počinje vakcinacija građana

Dom zdravlja Valjevo obaveštava javnost da od 8 ujutro, u velikoj sali hotela „Grand“, poč…