Dugotrajni toplotni talasi i visoke temperature mogu izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe, od dehidratacije i toplotne iscrpljenosti do životno ugrožavajućeg toplotnog udara, upozoravaju iz Zavoda za javno zdravlje Valjevo. Poseban oprez preporučuje se deci, starijim osobama, trudnicama, hroničnim bolesnicima, ali i svima koji rade ili duže borave na otvorenom.
Iz Zavoda ističu da se rizik dodatno povećava kada su visoke temperature praćene povećanom vlažnošću vazduha, slabim strujanjem vazduha i intenzivnim sunčevim zračenjem.
„Pravovremena primena jednostavnih mera zaštite može sprečiti dehidrataciju, toplotnu iscrpljenost, pogoršanje hroničnih bolesti i druga ozbiljna stanja izazvana visokim temperaturama“, poručuju iz Zavoda za javno zdravlje Valjevo.
Stručnjaci objašnjavaju da organizam tokom vrućina pokušava da se rashladi znojenjem i širenjem krvnih sudova. Ukoliko se izgubljena tečnost ne nadoknadi na vreme, mogu se javiti žeđ, vrtoglavica, glavobolja, malaksalost, pad krvnog pritiska i otežana koncentracija. U težim slučajevima može doći do poremećaja rada srca i bubrega, pogoršanja hroničnih bolesti, kao i do toplotnog udara, koji zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Iz Zavoda preporučuju građanima da izbegavaju boravak na otvorenom između 10 i 17 časova, kada je sunčevo zračenje najintenzivnije.
„Ukoliko je izlazak neophodan, krećite se u hladu, nosite laganu odeću svetlih boja, zaštitite glavu šeširom ili kapom i koristite naočare sa UV zaštitom. Fizičke aktivnosti i zahtevnije poslove planirajte u ranim jutarnjim ili večernjim satima“, navode iz Zavoda.
Poseban akcenat stavljen je na redovan unos tečnosti. Građanima se savetuje da vodu piju tokom celog dana, čak i kada ne osećaju žeđ, dok bi alkohol, energetska pića i veće količine kafe trebalo izbegavati jer mogu doprineti dehidrataciji.
Tokom letnjih dana preporučuju se laganiji obroci, sa više sezonskog voća i povrća, dok tešku, masnu i jako začinjenu hranu treba izbegavati. Važno je i pravilno čuvanje namirnica, jer se na visokim temperaturama povećava rizik njihovog kvarenja.
Zavod savetuje da se prostorije rashlađuju provetravanjem tokom noći i ranih jutarnjih sati, dok tokom dana prozore treba držati zatvorenim, uz spuštene roletne ili navučene zavese. Klima-uređaje treba koristiti umereno, bez direktnog izlaganja hladnom vazduhu.
Posebno upozorenje odnosi se na automobile parkirane na suncu.
„Decu, starije i nemoćne osobe, kao ni kućne ljubimce, nikada ne ostavljajte same u zatvorenom vozilu, čak ni na nekoliko minuta. Temperatura u automobilu veoma brzo može dostići vrednosti koje ugrožavaju život“, upozoravaju iz Zavoda.
Građanima se savetuje i da redovno obilaze starije osobe, hronične bolesnike i one koji žive sami, kako bi proverili da li imaju dovoljno vode, rashlađen prostor i eventualne zdravstvene tegobe.
Hronični bolesnici treba redovno da uzimaju propisanu terapiju, bez samostalnog menjanja doza ili prekidanja lečenja, a u slučaju nedoumica da se obrate svom izabranom lekaru.
Iz Zavoda podsećaju da su prvi znaci dehidratacije i toplotne iscrpljenosti jaka žeđ, suva usta, slabost, vrtoglavica, mučnina, glavobolja, ubrzan rad srca i mišićni grčevi. Ukoliko se kod osobe pojave veoma visoka telesna temperatura, konfuzija, poremećaj svesti ili grčevi, neophodno je odmah pozvati Hitnu pomoć.
„Odgovorno ponašanje, redovan unos tečnosti, izbegavanje direktnog sunca i briga o najugroženijima predstavljaju najvažnije mere za očuvanje zdravlja tokom letnjih vrućina“, poručuju iz Zavoda za javno zdravlje Valjevo.
