Јесте ли знали да је у претходне две недеље представа „Професионалац“ Драмског студија Ваљевске гимназије одиграна шест пута у свечаној сали школе?
Улоге: Ја – Теодор Теја Крај, Лазар Васиљевић, ученик Лука Лабан – професионалац, Лазар Петровић, ученик Марта – секретарица, Нађа Дугоњић, ученица
Режија и адптација текста истоименог дела Душана Ковачевића Милан Поповић, професор српског језика и књижевности. Тонски ефекти и сцена Томица Ђурђевић, ученик. Костими и сцена Душан Јаковљевић, ученик.
Представа је одбијена од стране селектора за овогодишње Позоришне сусрете ученика гимназија у Крагујевцу упркос досадашњем редовном учешћу и редовном освајању награда. Пре две године освојено је чак пет награда од којих је можда најдража награда публике за најбољу представу сусрета. Ако имамо у виду критику власти, али и појединца и друштва у целини, којом се дело бави, у граду у ком је Центар за културу мало безбедан за публику, мало то није, у земљи у којој је Горан Марковић легитимна мета, а ни за њега као ни за многе друге редитеље нема посла, било је за очекивати да ова представа буде одбијена. Али да ли смо могли очекивати и следећу статистику и да ли смо спремни да је прихватимо као нашу реалност? Или је то само тренутак слабости у којем је Теодор Теја победио оног младог, мислећег, критички настројеног, спремног да гради боље друштво, себе негирајући да је могуће да је икада било другачије.
Током тих шест извођења представу је погледало укупно 189 гледалаца и то: само 149 од укупно 759 ученика школе, само 17 од укупно 105 професора школе од којих су њих 7, од укупно 32, одељењске старешине и 23 гледаоца ван школе. Претходних година игране су предпремијера и премијера представе пред пуним салама Центра за културу. Зарад истине, постојала је обавезност присуства ученика и одељењских старешина представи, али сале би биле пуне и без тог захтева, јер је то једино што доликује ваљевским гимназијалцима, њиховим родитељима и професорима. Ове године осим обавезности изостало је и још много тога, нематеријалног, над чим би требало сви озбиљно да се запитамо. Плакат за представу су урадили сами ученици али је остао невидљив. Није га било чак ни испред главног улаза школе у дане играња представе. Ни један локални медиј није обавештен. Ни на сајту школе, ни на једном школском профилу на мрежама, ни на профилу школске библиотеке не постоји ни једно словце о представи, ни једна фотографија. Можда се није ни десила. Са тим би се и Теја сложио.
Одговорност за овакво стање у школи и у друштву није на једној особи. Много је саучесника и разлог овог писања јесте да се не сме заборавити понашање ни једног појединца, а посебно ако је реч просветном раднику. А глумцима и остатку екипе свака част. Играли су са једнаким жаром и пред 7 и пред 57 гледалаца. Прави професионалци!
Браво!Светлана Дашковић Миловановићпрофесор Ваљевске гимназије
