Kosjerić se poslednjih meseci nalazi u središtu jedne od najžešćih lokalnih ekoloških i društvenih debata – između volje građana i lokalnih institucija s jedne strane, i ambicija investitora da uvede spaljivanje SRF goriva (otpada) u cementari, s druge.
Na jednoj strani stoji jasan stav naroda i Skupštine opštine Kosjerić, koja je kao najviše predstavničko telo nedvosmisleno poručila: uvoz i spaljivanje otpada u kosjerićkoj kotlini nisu prihvatljivi. Ovakav otpor prevazilazi politički okvir i ulazi u sferu osnovnog društvenog legitimiteta. U savremenim industrijskim standardima, nijedan projekat ne može se smatrati održivim bez takozvane „društvene licence za rad“ – poverenja i pristanka lokalne zajednice. U slučaju Kosjerića, taj pristanak očigledno ne postoji.
Uprkos tome, predstavnici kompanije „TITAN Cementara Kosjerić“ na nedavnoj javnoj raspravi potvrdili su da ne odustaju od plana spaljivanja otpada. Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se projekat nastavlja i pored ozbiljnih upozorenja da postrojenje nema ključnu ekološku opremu potrebnu za bezbedan rad po savremenim standardima.
Stručne primedbe ukazuju da se investitor oslanja na tehničku dokumentaciju iz 2017. godine, dok su ekološki zahtevi za 2026. znatno stroži. Kritičari tvrde da su u projektu detaljno razrađeni logistički elementi – transport, trake i skladištenje 25.000 tona otpada godišnje – ali da nedostaju ključni sistemi za zaštitu životne sredine: sistemi za kontrolu dioksina i žive, katalitička redukcija azotnih oksida, kontrola hlora, sigurnosni sistemi zaključavanja i kontinuirani monitoring novih polutanata.
Ukoliko bi ovakav projekat dobio pozitivno mišljenje nadležnog ministarstva, protivnici upozoravaju da bi to moglo predstavljati opasan presedan – svojevrsni „nulti BAT standard“, odnosno odstupanje od najboljih dostupnih tehnika (Best Available Techniques) koje propisuje evropska ekološka regulativa.
Dodatni alarm predstavljaju podaci Zavoda za javno zdravlje Užice, koji prema tvrdnjama protivnika projekta ukazuju na ozbiljno pogoršanje zdravstvene slike stanovništva, posebno kada je reč o plućnim oboljenjima. U takvom kontekstu, svako dodatno opterećenje životne sredine postaje pitanje ne samo ekologije, već i javnog zdravlja.
Građanske inicijative poručuju da Kosjeriću nije potreban razvoj zasnovan na zastarelim tehnologijama i spaljivanju otpada, već odgovorno industrijsko ulaganje koje bi moglo doprineti dugoročnom poboljšanju kvaliteta vazduha. Kao alternativu, predlažu modernizaciju kroz sisteme rekuperacije toplote i razvoj gradske toplane, što bi moglo smanjiti emisije i iz cementare i iz individualnih ložišta.
Pred Ministarstvom je sada odluka koja prevazilazi jednu studiju procene uticaja – odluka o tome da li će prioritet imati ekonomski interes investitora ili jasno izražena volja lokalne zajednice i princip preventivne zaštite zdravlja građana.
Za Kosjerić, ovo više nije samo pitanje industrijskog projekta. Ovo je borba za pravo zajednice da odlučuje o vazduhu koji diše i budućnosti koju želi.
