Истицање заставе самопроглашене републике Косово у Београду на конгресу УЕФА показује како изгледа национална и државна политика Александра Вучића. Уз заставу на когресу је био присутан и председник фудбалског савеза самопроглашене републике Косово. Без пристанка актуелног режима односно Фудбалског савеза Србије нити застава нити представник таквог фудбалског савеза нису могли да буду присутни у Београду.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да до доласка на власт Александра Вучића самопроглашена република Косово није била чланица ниједне спортске организације. А онда је садашњи председник Србије уз помоћ ондашњег председника Олимпијског комитета Србије Владе Дивца омогућио Приштни да постане чланица свих спорстских организација у свету. Владе Дивац, слободно тако може да се каже, био је уцењен од актуелног режима јер је његова супруга у саобраћајној несрећи прегазила тинејџера који је после тога преминуо. Услов да супруга Владе Дивца не буде процесуирана јесте да самопроглашна република Косово постане чланица свих спортских организација у свету. Владе Дивац је то омогућио тако што је био председник Олимпијског комитета Србије.
И то није оно најгоре. До доласка на власт Александра Вучића на простор јужне српске покрајине гостовали су и Партизан и Црвена звезда. Данас они не само што не могу да се појаве него ни српски клубови са Косова и Метохије не могу више да буду домаћини клубовима из остатка Србије. А они ретки спортски клубови који још постоје све своје утакмице морају као домаћини да играју у такозваној ужој Србији.
Зато када ових дана Александар Вучић прави свој покрет за народ и државу поставља се основно питање – за коју државу? За државу Србију сигурно не, јер се председник Србије преко Бриселског споразума као и Француско-немачког плана и де факто и де јуре одрекао Косова и Метохије. А какав је то покрет за народ када га је Александар Вучић опљачкао и покрао до голе коже. Задужио га за више од 30 милијарди долара и свом народу оставио дугове које ће и њихови унуци морати да враћају. Председник Србије за себе каже да ће о њему да пише историја. Сигурно је да хоће, али о томе да је он највећи издајник у историји српског народа као и човек који је највише покрао сопствени народ у његовој хиљадугодишњој историји.
Имајући у виду све ове чињенице нарочито ону да је председник Србије сепаратистима предао 16% територије своје државе цинично и лицемерно звучи понашање присталица СНС када подижу три прста. Дизање три прста је одраз патротизма а не издаје у чему су учествовале макар ћутањем све присталице владајућих странака како СНС тако и СПС.
Из тог разлога је бизарно да Срби са Косова и Метохије подржавају издајничку власт и подржавају главног издајника у лику Александра Вучића. Присуство Срба у тзв. Ћациленду је неопростив грех и пред Богом и пред људима. Још је мање разумљива шетња више од 200 Срба са Косова и Метохије да пешке иду за Београд и да дају подршку сопственој издаји и главном издајнику Александру Вучићу. Цела та шетња је умногоме проблематична јер они који шетају нису ни припремљени ни прикладно обучени па стога може да се закључи да и баш неће много да шетају.
Али шта год да је, колико год да су ови људи уцењени платом, радним местом, и са још које-чиме што ми не знамо њих не може да оправда да у ситуацији када се цео народ Србије подигао против диктатора, лопова и издајника они се сврставају на његову страну. Нама Србима са Косова и Метохије сигурно је да то историја неће опростити. А људи још мање.
Како радили тако нам Бог помогао.
