Treća nedelja januara se od 2007. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (European Campus Card Association-ECCA), obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Šesnaesti put zaredom u našoj zemlji, obeležiće se u periodu od 17 – 23. januara 2022. godine.
Slogan ovogodišnje kampanje je „BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI – REDOVNOM KONTROLOM POBEDIĆEMO KARCINOM GRLIĆA MATERICE“, a ima za cilj da žene svih životnih dobi podstakne da razmišljaju o značaju očuvanja svog reproduktivnog zdravlja, kao i da ih motiviše da u toku godine odvoje makar jedan dan za posetu svom lekaru i obave neki od dostupnih preventivnih pregleda kojima se mogu blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti dalji razvoj bolesti i njen krajnji fatalni ishod.
Za gotovo sve slučajeve raka grlića materice odgovoran je Humani papiloma virus (HPV). Prirodni tok HPV infekcije i biološko ponašanje premalignih promena grlića materice omogućava da se prevencija karcinoma grlića materice ostvari na više nivoa – merama kojima se sprečava sama pojava ovog oboljenja, kao i onima koje omogućavaju rano otkrivanje premalignih promena, čime se veoma uspešno zaustavlja dalji razvoj bolesti i njen fatalni ishod.
I pored dokazanih mera prevencije rak grlića materice u našoj zemlji već dugi niz godina nastavlja da bude jedan od vodećih uzroka oboljevanja i umiranja u ženskoj populaciji. Imajući u vidu da svake godine, oko 1.000 žena oboli i približno 500 izgubi život, ne iznenađuje podatak da se naša zemlja nalazi na neslavnom petom mestu u Evropi po oboljevanju i umiranju od ove bolesti koja se može sprečiti. Upravo zato, neophodno je istaći značaj intenziviranja aktivnosti kojima se pažnja žena usmerava ne samo na mogućnost, već i na neophodnost korišćenja dostupnih mera prevencije.
Prema poslednjim podacima Populacionog registra za rak, na području grada Beograda preko 4.600 žena živi sa ovom bolešću, dok svake godine od nje umre oko 100 naših sugrađanki (u 2020. 103). U toku 2020. godine registrovan je 81 novi slučaj bolesti. Iako je najveći broj obolelih žena iz starosne grupe 40 -59 godina, poslednjih godina primetno je povećanje broja slučajeva u mlađoj populaciji, upravo u generativnom dobu od 15 – 49 godina.
Jedan od razloga velike smrtnosti od ovog oboljenja u našoj populaciji jeste i činjenica da je u prvoj fazi ova bolest uglavnom bez simptoma, ili su oni nespecifični, pa se gotovo 2/3 žena prvi put javi ginekologu kada je bolest već uzela maha. Tada samo lečenje postaje teško i neizvesno, i pored operativnog zahvata zahteva primenu agresivne radioterapije, što dovodi do značajnog produženja lečenja i različitih komplikacija, a sve to značajno povećava troškove i umanjuje šanse za izlečenje.
Većina ovih slučajeva mogla se sprečiti da je bolest otkrivena u ranoj fazi i da se na vreme pristupilo lečenju.
Redovni pregledi kod izabranog ginekologa, sprovođenje programa organizovanog skrininga i programa vakcinacije protiv HPV infekcije, imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti.
