U pitanju je drugi dan hrišćanske žalosti, nakon Velikog petka kada je Hrist razapet na Golgoti, zbog čega se i Velika subota, koju je prema verovanju Isus Hristos proveo u Hadu, podzemlju, i provodi se u molitvi i tišini.
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja odeća, boje jaja, po pravilu izjutra obavezno pre izlaska sunca. U Homolju se mesi kolač – vaskršnjak – okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.
Najrašireniji naziv za današnji praznik je Velika subota, ali se u nekim krajevima ovaj dan zove i Strašna subota, Zavalita subota, Crvena subota i Dugačka subota. Svi ovi nazivi podsećaju na duge Hristove muka na raspeću.
Stari veruju da se zbog toga na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinja siromašnima, veruje se da će se to višestruko vratiti dobročinitelju.
Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili “maste” u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju valja da boji isključivo ženska čeljad.
Budući da je vreme pandemije korona virusa, neke od običaja nećemo moći da sprovedemo u potpunosti, ali zbog trenutne situacije kada je neophodno zaustaviti širenje virusa i fizički se distancirati što više od drugih kako bismo zaštitili druge i sebe, praznične običaje moraćemo da malo prilagodimo trenutnoj situaciji.
“Lepo je doći na praznik u crkvu, ali možemo se Bogu moliti i u svom domu”, istakao je srpski partijarh Irinej i poručio vernicima da ostanu kod kuće na ovaj sveti praznik.
