Svetski dan posvećen srcu koje je najaktivniji mišić u organizmu jer nikada ne spava, u kalendaru zdravlja obeležava se 29. oktobra, ali su stručnjaci, pre svega kardiolozi, jednoglasni da se o srcu svakodnevno vodi računa. U  današnje  vreme kardiovaskularne bolesti  predstavljaju glavni  uzročnik  smrtnosti   među stanovništvom.  U  Srbiji  dnevno  umre  147  ljudi od   posledica kardiovaskularnih bolesti,  dok se  svaki  dan  u  Srbiji  registruje 52  novoobolela  od  akutnog  koronarnog  sindroma.   Važno je imati  na umu  da je   10-15%  pacijenta  sa  akutnim  koronarnim  sindromom mlađe  od  50  godina.  Glavni  faktor  rizika za razvoj kardiovaskularne bolesti jeste nelečena  hipertenzija .  U  Srbiji  gotovo  polovina  odraslog  stanovništa  boluje  od  prehipertenzije  i  hipertenzije  i zbog  toga  je važno redovno  merenje i kontrola  krvnog  pritiska.  Drugi  važan  faktor  rizika  je  pušenje. Pušаči imајu dvоstruко dо trоstruко viši riziк zа pојаvu srčаnоg i mоždаnоg udаrа u pоrеđеnju sа nеpušаčimа. Riziк је vеći uкоliко је оsоbа pоčеlа dа puši prе 16. gоdinе živоtа, rаstе sа gоdinаmа i viši је коd žеnа pušаčа nеgо коd mušкаrаcа pušаčа. U rокu оd dvе gоdinе оd prеstаnка pušеnjа, riziк оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа sе znаtnо smаnjuје, а u rокu оd 15 gоdinа оd prеstаnка pušеnjа, riziк оd каrdiоvаsкulаrnih оbоljеnjа sе izјеdnаčuје sа riziкоm којi pоstојi коd nеpušаčа.  Šećerna  bolest  je takođe važan  faktor riziкa za razvoj  каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti јеr je оd dvа dо tri putа vеći razvoj oboljenja коd оsоbа sа tipоm 1 ili tipоm 2 šеćеrnе bоlеsti, а riziк је vеći коd оsоbа žеnsкоg pоlа. Povišen  nivo  holesterola,  kao  i smanjena  fizicka  aktivnost  su  važni  faktori  rizika.  Pravilna ishrana,  vezbanje,  prestanak  pušenja  smanju  kardiovaskularne  rizik  za čak 80% izričit je dr Ivica Obradović, kardiolog Opšte bolnice Valjevo, koji je podsetio na faktore rizika koji utiču na razvoj kardiovaskularnih bolesti.

U  Opštoj bolnici  Valjevo  je  tokom  2018. godine lečeno  513 bolesnika  sa  akutnim  koronarnim  sindromom  od  toga  je  278 bilo   sa  akutnim  infarktom  miokarda  sa  ST  elevacijom  od  čega  je  243  bolesnika  dobilo primarnu  perkutanu  interveciju  (stent)  odmah   po  postavljanju  dijagnoze.  Pored  toga  dijagnostikovano  je  jos  175  bolesnika sa  infarktom  bez  ST  elevacije  koji  su  dobili  koronarografiju  unutra  72  sata  od  prijema  sto  je  prema  preporukama  Evropskog  udruženja  kardiologa.  Pored  ovoga  jos  342  pacijenta  su  dobili  stent  zbog  drugih  oblika  koronane  bolesti.   Tokom  2018.godien  je  smrtnost  od  akutnog  infarkta  bila  7.01%  sto  je značajno  bolja statistika  nego li  ranijih  godina i na  nivou  je  velikih  centara  u  svetu.    Angiosala  Valjevske  bolnice  je  jedna  od  retkih u  Srbiji  koje  su  dostupne  24/7  preko  cele  godine  za  zbrinjavanje najtežih  bolesnika  Kolubarskog,  Podrinjskog  i  delom  Mačvanskog  regiona.

  • I  pored  savremene  opreme ,   edukovanih i  motivisanih  lekara  to  nije  dovoljno  da  bi se  suprotstavili  epidemiji  kardiovaskularnih  bolesti  u  21.  veku  i  zato  je  važno  da ljudi  menjaju  svoje  životne  navike,  jer  momenat  kad  se  dobije  stent  nije  kraj  lečenja,  već  početak  jedne dugotročne borbe koja  podrazumeva  zdrave  životne  navike ,  kontrolu  faktora  rizika  i  redovnih  lekarskih kontrola – zaključio je dr Obradović.
Prikaži još ovjava iz Društvo
Comments are closed.

Pročitajte još

Diplomirani mašinski inženjer

Preduzeću Enel doo Valjevo potreban : Diplomirani mašinski inženjer. Uslovi konkursa: Stru…