Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
Header ad 728×90
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120 x 600
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240
120×240

Godišnjica upokojenja Vladike Nikolaja

infakt__frame.jpg18. mart u manastiru Leliću, zadužbini svetog Vladike Nikolaja Srpskog, obeležava se kao dan ovog svetitelja, najvećeg u srpstvu posle svetoga Save. Pored 3. maja, u kalendar Svetih SPC, ime svetoga Nikolaja (Velimirovića) upisano je pod ovim datumom kao dan blaženog upokojenja.
18. mart je prilika za mnoge verujuće da, sabrani oko moštiju Svetoga Vladike Nikolaja, njegovim zastupništvom upute molitve Gospodu. Vladika Nikolaj Velimirović zadužio nas je da čuvamo srpstvo, ceneći svoje duhovno, kulturno i istorijsko nasleđe, bez obzira na prolazne vrednosti koje nam nudi moderna Evropa. Srpski narod strogo mora voditi računa kome će se privoleti carstvu, u jednom od najtežih momenata u istoriji našega postojanja, kada je ista ta Evropa zarila nož u samo srce Srbije – Kosovo i Metohiju.

Veliki srpski pravoslavni teolog i besednik Nikolaj Velimirović, episkop žički i ohridski po završetku studija teologije u Švajcarskoj, doktorirao je teologiju na Univerzitetu u Bernu, posle čega je diplomirao filozofiju na engleskom univerzitetu Oksford i doktorirao u Ženevi. Po povratku u Srbiju, postao je predavač na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, 1909. se zamonašio, a potom je završio Duhovnu akademiju u Petrogradu. Između dva svetska rata osnovao je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, da bi zaštitio narod od agresivne sektaške propagande. S patrijarhom Gavrilom (Dožić) zatočen je 1944. u logor Dahau i oni su bili jedina dva crkvena velikodostojnika u Evropi poslata tokom rata u koncentracioni logor. Kao nepomirljivi protivnik komunizma, posle oslobođenja Jugoslavije nije se vratio u otadžbinu, smatrajući da će narodu više pomoći u emigraciji. Umro je u ruskom manastiru svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD), a sahranjen je na srpskom narodnom groblju pored manastira svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenesene u zavičaj 1991. Dela: “Religija Njegoševa”, “Besede pod Gorom”, “Iznad greha i smrti”, “Duša Srbije”, “Srbija u svetlosti i mraku”, “Duhovni preporod Evrope”, “Agonija crkve”, “Reči o Svečoveku”, “Molitve na jezeru”, “Omilije”, “Ohridski prolog”, “Teodul”, “Srpski narod kao Teodul”, “Srednji sistem”, “Indijska pisma”, “Mudra igumanija ljubostinjska”, “Stoslov o ljubavi”, “Hriste, dođi u Aziju”, “Indijski Savle”, “Kasijana”, “Zemlja nedođija”, “Žetve Gospodnje”, “Divan”, “Jedini Čovekoljubac” (nedovršeno).

Povezano

Ostavite vaš komentar