Izložba autorke Ljiljane Lazić "Papirni teatar" otvorena je sinoć u galeriji Narodnog muzeja

Izložba autorke Ljiljane Lazić “Papirni teatar” otvorena je sinoć u galeriji Narodnog muzeja. Kolekcija predmeta papirnog teatra kao deo zaostavštine vojvođanskog slikara Pavela Ružičke čuva se u Muzeju grada Novog Sada i predstavlja izuzetan primer zaostavštine jednog školovanog slikara-dekoratera s kraja XIX i početka XX veka.
IZJAVA
Papirno pozorište jedno je od najljupkijih i najlepših vrsta efemeralne publikacije 19. veka. Naziv “papirni teatar” nastao je tek pedesetih godina XX veka. Kao svoju osnovu ovaj teatar ima ima ogromnu strast koju je buržoazija gajila prema pozotištu u XIX veku. Želja ovog sloja društva bila je da najpoznatije pozorišne komade ožive u svojim domovima. Papirni teatar nije bio samo obrazovni instrument i omiljeni simbol građanstva tog vremena, već je postao i važan izvor za istoriju i nauku o pozorištu.
Za današnje istraživače kulture i umetnosti XIX veka papirni teatar je zanimljiv iz više razloga. Ovaj oblik pozorišta se može proučavati kao svedočanstvo lagodnog života građanskih porodica.
Originalni listovi papirnog teatra su u vreme svog nastanka bili potrošni materijal. Ono što je sačuvano do danas čuva se u muzejima. Tako je papirni teatar postao fragmentaran podatak jedne efemeralne likovne vrste koja može da posluži za tumačenje građanske kulture XIX veka. Ova kućna zabava je u velikoj meri bila vezana za sistem obrazovanja jer je dete kroz igru moglo da se upozna sa mnogim naučnim oblastima koje su u XIX veku dobile svoje temelje.