Septembar je mesec, kada se u vazduhu vec oseca lagani miris jeseni. Dani postaju sve kraci, a letnje zege zamenjuju prijatni dani. Dolaze mladi orasi, u vinogradima bere se grozdje a laste se spremaju na put.
U najstarije doba drevnog Rima godina je imala svega deset meseci. Septembar je bio sedmi po redu, te se tako i zvao – septem.
Medjutim kada su godini dodata jos dva meseca, januar i februar, redosled meseci se pomerio, ali su svi oni ipak zadrzali svoje stare nazive, pa je tako ispalo da se deveti mesec zove sedmi.
U pocetku, po republikanskom kalendaru, septembar je imao 29 dana. Taj republikanski kalendar se zasnivao na kretanju Meseca (lunarni kalendar) i imao je svega 355 dana. Kako se priroda medjutim vlada po Suncu (a ne po Mesecu), Cezar je sproveo reformu kalendara dodavsi nekim mesecima dan ili dva, i od tada godina po tom Cezarovom (julijanskom) kalendaru ima 365 dana. Tom prilikom septembar je narastao za dva dana i imao je ukupno 31 dan.
Ali kada je rimski Senat doneo odluku da avgust mesec, koji je do tada imao 30 dana, dobije jos jedan dan, ispostavilo se da cak tri meseca zaredom (jul, avgust i septembar) imaju maksimalan broj dana, 31. Posto se juli nije smeo dirati, jer je pripadao velikom Cezaru, ostalo je da se septembar skrati za jedan dan. Taj septembarski dan, je dodeljen oktobru.
23. septembra (ili dan ranije) zavrsava se leto. Tog dana Sunce izlazi tacno na istoku, a zalazi tacno na zapadu. Dan i noc su jednaki i traju po 12 sati. Tada pocinje jesen. Dan se zove jesenji ekvinocij ili jesenja ravnodnevnica. Na Zemljinoj juznoj polulopti, tog dana se zavrsava zima i pocinje prolece.
i jesenja ravnodnevnica. Na Zemljinoj juznoj polulopti, tog dana se zavrsava zima i pocinje prolece.
@@@
