1652. – Rođen je engleski pisac Tomas Otvej, čije se stihovane tragedije odlikuju poetskim darom i snažnom tragikom, prožetom sentimentalnošću u slikanju ljudskih emocija.
1703. – Umro je engleski fizičar Robert Huk, sekretar Kraljevskog društva u Londonu, koji je usavršio barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio ćelijsku strukturu biljaka. Dokazao je okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela i autor je zakona o istezanju elastičnih tela [“Hukov zakon”].
1792. – Umro je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam, jedan od tvoraca neoklasicističkog stila u arhitekturi.
1847. – Rođen je američki filolog škotskog porekla Aleksander Grejem Bel, pronalazač telefona. Posle studija medicine u Edinburgu i Londonu preselio se u SAD i posvetio lečenju gluvih. Telefon je patentirao 1876. u Bostonu, što je mu je donelo slavu, ali i brige. Patent nije bio zaštićen pa su ga mnogi pokrali i tek je 1886. Vrhovni sud SAD presudio da je on jedini vlasnik patenta. Bogat i slavan, potom se potpuno posvetio starom poslu – lečenju gluvih.
1878. – U San Stefanu je sklopljen ugovor kojim je, diktatom Rusije Otomanskom carstvu, stvorena Velika Bugarska. Ugovorom je Rusiji pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta i data Bugarskoj područja oko Vranja, Bele Palanke i Pirota, a Rumunija je dobila Dobrudžu.
1886. – Posle tromesečnog rata Srbija i Bugarska su zaključile Bukureštanski mir.
1918. – U Brest-Litovsku je u Prvom svetskom ratu potpisan mirovni ugovor Centralnih sila i Sovjetske Rusije. Rusija je morala da prihvati teške teritorijalne ustupke i plati ratnu odštetu Nemačkoj od šest miliona zlatnih maraka, ali su krajem 1918. poništene klauzule tog silom nametnutog mira.
1924. – Nastavljajući reforme u Turskoj, Kemal Ataturk je zabranio kalifat i proterao iz zemlje kalifa i njegovu porodicu.
1944. – Američki ratni avioni su se prvi put u Drugom svetskom ratu pojavili iznad Berlina.
1974. – U dotad najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva, poginulo je svih 346 ljudi u turskom putničkom avionu DC-10, koji se srušio ubrzo po poletanju s pariskog aerodroma “Orli”.
1980. – Francuski predsednik Valeri Žiskar d”Esten je u razgovoru s državnicima arapskih zemalja Persijskog zaliva prvi put u zvaničnoj formi priznao palestinskom narodu pravo na samoopredeljenje.
1987. – Umro je američki pozorišni i filmski glumac Deni Kej, sjajan komičar, koji se angažovao i u UNICEF-u, agenciji UN za pomoć deci. Filmovi: “Čudo od čoveka”, “Momak iz Bruklina”, “Pesma se rodila”, “Tajni život Voltera Mitija”, “Revizor”, “Ludi podvig”.
1988. – Umro je meksički violinista poreklom poljski Jevrejin Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine svih vremena. sveta.
1991. – Umro je engleski atomski fizičar i matematičar Vilijam Džorž Peni, otac britanske atomske bombe. Pod njegovom kontrolom izvedena je prva proba britanskog atomskog oružja 1952. na ostrvima Monte Belo u zapadnoj Australiji.
1993. – Umro je američki virusolog poreklom poljski Jevrejin Albert Brus Sejbin, pronalazač vakcine protiv poliomielitisa [zarazna dečja paraliza]. Tzv. Sejbinova vakcina, spravljena od oslabelih virusa, prvi put je masovno primenjena u ŠSR-u. Bio je profesor Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju [SAD], potom predsednik Vajcmanovog instituta u Izraelu.
1996. – U Španiji je konzervativna Narodna partija Hosea Marije Asnara dobila parlamentarne izbore, okončavši 13 godina vladavine socijalističkog premijera Felipea Gonsalesa.
2002. – Švajcarci su se na referendumu izjasnili za ulazak svoje zemlje u Ujedinjene nacije.
2003. – Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore izabrali su Dragoljuba Mićunovića za predsednika parlamenta novoformirane državne zajednice.
2004. – Senat Francuske izglasao je ogromnom većinom zabranu nošenja muslimanske marame u državnim školama.
004. – Senat Francuske izglasao je ogromnom većinom zabranu nošenja muslimanske marame u državnim školama.
@@@
