1459. – Rođen je holandski sveštenik Adrijan Floriszon, koji je kao papa Adrijan VI u januaru 1522. postao jedini Holanđanin poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji.
1810. – Rođen je italijanski sveštenik Vinčenco Đoakino Peči, koji je kao papa Lav XIII tokom pontifikata od 1878. do smrti 1903. aktivno podupirao medjunarodnu politiku rimokatoličke akcije.
1817. – Rođen je mađarski pisac Janoš Aranj, najveći madjarski epski pesnik, uz Šandora Petefija, najznačajniji predstavnik “narodnjačkog” pravca koji je dominirao madjarskom literaturom 19. veka.
1824. – Rođen je češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana, začetnik i najznačajniji predstavnik češkog muzičkog nacionalizma.
1855. – Umro je ruski car Nikolaj I Pavlovič Romanov, koji je autokratski vladao od 1825. do smrti. Ugušio je 1825. ustanak dekabrista, a 1831. ustanak u Poljskoj. Sprečavao je razvoj nauke i progonio svaki slobodarski pokret.
1909. – Intervencijom evropskih sila Austro-Ugarska je sprečena da zarati protiv Srbije.
1915. – Starešina Vojne pošte u Baru Ivan Stojanović izveo je podvig nezabeležen u njegovoj profesiji: kad je srpska vojska u Prvom svetskom ratu počela povlačenje, priključio joj se, ponevši u džaku pakete zatečene u njegovoj pošti.
1917. – Poslednji ruski car Nikolaj II odrekao se prestola. Posle pobede Oktobarske revolucije odveden je u Jekaterinburg, gde je u julu 1918. kompletna carska porodica s poslugom, prema naredbi boljševičkog vođe Vladimira Lenjina, usmrćena vatrenim oružjem, izbodena bajonetima i potom iskasapljena.
1919. – U Moskvi je počeo osnivački kongres Treće komunističke internacionale, poznate kao Kominterna, koji je naložio osnivanje u svim zemljama novih komunističkih partija, koje će biti sekcije Kominterne.
1921. – Umro je crnogorski kralj, vojskovođa i pisac Nikola I Petrović Njegoš, koji je vladao bezmalo šest decenija – kao knjaz od 1860. do 1910, a potom kao kralj do 1918. Crna Gora je u tom periodu dvostruko uvećana i međunarodno priznata.
1930. – Umro je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji je opisivanjem seksualnosti skandalizovao puritansko britansko društvo. Njegovo obimno delo, nejednake vrednosti, obeleženo je snagom osećanja i veštinom u karakterizaciji ličnosti.
1931. – Rođen je sovjetski državnik ruskog porekla Mihail Sergejevič Gorbačov, poslednji predsednik ŠSR, koji je posle preuzimanja vlasti 1985. otpočeo proces liberalnih reformi poznatih kao “glasnost” i “perestrojka”. Okončao je razdoblje “hladnog rata” sa Zapadom i odrekao se čvrste kontrole nad članicama Varšavskog pakta, što je bio ključni razlog da 1989. komunisti u svim istočnoevropskim zemljama, jedni za drugima, padnu s vlasti. Proces koji je započeo nije uspeo da kontroliše, zbog čega se 1991. raspao ŠSR, što ni on politički nije uspeo da preživi, čemu je odlučujuće doprineo njegov bivši politički štićenik Boris Jeljcin, koji je postao prvi predsednik Rusije.
1943. – U Drugom svetskom ratu u Bizmarkovom moru počela je pomorska bitka, u kojoj su saveznički avioni potopili 12 japanskih ratnih brodova, sprečivši ih da dopreme pojačanja na Novu Gvineju.
1946. – Ho Ši Min je izabran za predsednika Severnog Vijetnama.
1972. – SAD su lansirale vasionski brod “Pionir 10”, kojim su – pre nego što je napustio Sunčevi sistem – prvi put ispitivane planete Jupiter i Neptun.
2004. – U napadu na procesiju šiitskih muslimana u Keti na jugozapadu Pakistana poginulo je 37 ljudi.
004. – U napadu na procesiju šiitskih muslimana u Keti na jugozapadu Pakistana poginulo je 37 ljudi.
@@@
